Крај кризе далеко?

У прва три месеца ове године, економија је расла готово два одсто. Министарство финансија и привреде саопштило је да је индустријска производња повећана за 5,2, а извоз за 22 одсто, што су знаци опоравка српске привреде. Ипак, економисти и привредници упозоравају да је за оптимизам прерано, јер је незапосленост и даље велики проблем.

Статистика показује да се привреда у Србији полако опоравља. Томе је највише допринео извоз "великог фиће" из Крагујевца.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић напомиње да је у прошлој години бруто домаћи производ константно падао, додајући да је то први пут да је БДП порастао, мада свега 1,9 одсто.

"Ми смо само констатовали, без икаквог тријумфализма, да је то добар сигнал, али недовољан. Критиковани смо пре четири године за уговор са 'Фијатом', а 'Фијат' сада држи комплетан извоз Србије. Међутим, Србији је потребно шест, седам 'Фијата'', истиче Динкић.

Економиста Мирослав Здравковић сматра да су позитивни сигнали о опоравку српске економије охрабрујући, али упозорава да са статистиком треба бити обазрив.

"Када се погледају подаци првог тромесечја прошле године и ове, садашњи изгледају сјајно. Међутим, ако узмемо у обзир колико је било лоше у првом тромесечју прошле године због изузетно лоших метеоролошких услова, високог снега који је блокирао и производњу, а искључена је била струја предузећима онда ови подаци нису баш толико добри", наводи Здравковић.

Како је навео, пад производње индустријске био 5,7 посто, а садашњи раст је 5,2 одсто. То значи да није у потпуности надокнађен пад из првог тромесечја прошле године што важи за већину осталих података, додаје Здравковић.

Привредник Топлица Спасојевић сматра да су Србији потребне добре вести, пре свега у економији. За њега су назнаке опоравка привреде исто што и висибабе за пролеће - весници лепшег времена. Ипак, да би се животни стандард грађана заиста побољшао, напомиње Спасојевић, потребно је да привредни раст буде већи од планираних два одсто.

"Мени је важно поред ових статистичких побољшања да се примети и ново запошљавање. Оно ће се десити ако сви заједно завршимо привредни амбијент и реформе које су неопходне", каже члан Савета за привредни опоравак Топлица Спасојевић.

Према његовим речима, потребно је да наш финансијски сектор прилагодимо развојним изазовима који очекују привреду. "То значи да су привреди потребни дугорочни кредити са повољном каматном стопом. Тек тада ће се предузетници упустити у ново инвестирање, што ће значити посао за оне који га данас немају", поручује Спасојевић.

Док се нова радна места не отворе, оно што би могло да помогне да се тренд опоравка српске економије настави је пољопривредна прозводња. Ако временске прилике дозволе, она би могла да буде бар за трећину већа од прошлогодишње.