Нада за српску привреду

Судећи по резултатима за прва два месеца, када је забележен извоз готово 34 одсто виши него у истом периоду прошле године, а увоз је порастао непуних седам одсто, за српску привреду има наде. Проблем је, међутим, што су основица за поређење месеци у којима је пре годину снег парализовао Србију. Оно што стручњаке забрињава је смањен извоз пољопривредних и прехрамбених производа.

За два месеца ове године извоз пољопривредних и прехрамбрених производа био је за 2 одсто или 7 милиона долара мањи него почетком прошле године. Истовремено, увоз исте робе већи је за више од 37 одсто.

"Ми сад плаћамо цену суше и смањене производње у пољопривреди за 17.5 одсто. Други фактор и проблем је афлатоксин и враћање на стандард ЕУ од 0,05 микрограма по литру. Немамо могућност извоза мелека", каже експерт Привредне коморе Србије Војислав Станковић.

Светлана Глумац из "Дањуб фуд групе" каже да је ситуација сада нешто боља, да се млеко извози, али се на граници додатно контролише.

Када је пре нешто више од месец дана подигнута граница дозвољеног афлатоксина у млеку, Министарство пољопривреде је рекло да се то чини да би се заштитили произвођачи и прерађивачи млека.

Убрзо је Влада најавила да ће се убрзо вратити на европски ниво 0,05 микрогрма по литру. То још није учињено, а на питање када ће, у министарству привреде није било одговора.

Што пре то боље, кажу стручњаци, у противном, Србија би могла да изгуби тржишта на која традиционално извози млеко и друге прехрамбрене производе.

"Знамо да је заиста та група прехрамбрених производа готово једини нето извозник, што значи да из те групе много више извозимао него што увозимао. Када говоримо о аутомобилима, који одлично доприносе слици извоза, морамо да знамо да је велики део тог извоза последица увоза, јер се добар део компненети увози", каже економиста Иван Николић.

Николић наглашава да је добро што је проширен списак извозних производа, али сматра да наредних месеци неће моћи да се одржи раст извоза од 34 одсто из јануара и фебруара.

"Тако добра слика је последица оног потонућа прошле године у фебруару, имали смо изузетно хладно време, нерадне дане, застој у целој индустрији и зато кад се посматра међугодишња слика, она је фантастичана", објашњава Николић.

Највише продајемо у Италији, Немачкој и у региону, и то друмска возила, електричне машине, апарате и обојене метале. Истовремено, аутомобиле смо и највише увезли, а следе природни гас, нафта и нафтни деривати.