ИЗИТ: Лоше економске последице одбијања споразума

Институт за тржишна истраживања (ИЗИТ) оценио је да би непотписивање споразума о решавању косовске кризе имало негативне економске ефекте за Србију и драматичне последице по животни стандард грађања.

"Уколико не дође до потписивања тог споразума (после преговора у Бриселу), Србија би дошла у позицији да 'њен вагон буде стављен на слепи колосек' и имала би, политички и економски, веома неизвесну судбину", рекао је сарадник тог института Саша Ђоговић на конфенрецнији за новинаре.

Ђоговић сматра да Србија сада треба да одлучи да ли ће у "фазу одумирања" или "на европски колесек" и технолошки се модернизвати и напредовати.

Према његовим речима, одбијање споразума са ЕУ о решавању косовског проблема води логичном закључку да се прекидају евроинтегративни токови чиме се повећава некомерцијални ризик пословања на српском тржишту.

"Самим тим били би поништени позитивни сигнали и мере које је Влада у кратком периоду направила на економском плану", рекао је Ђоговић.  У случају непотписивања споразума би, како је истакао, дошло до скретања потенцијалних инвеститора од српског тржишта, а отвара се могућности да водеће агенције смање кредитни рејтинг Србије.

"Тако би дошло до поскупљења даљег задуживања Србије, која је зависна од туђих извора финасирања, што би угрозило уредно сервисирање дугова и додатно стезало дужничку омчу приближавајићи нас грчкој кризи", рекао је Ђоговић.

Према његовим речима, отворена је и опција да би инвеститори који купују државне хартије од вредности, одустали од тих хартија, што би довело до притиска на курс динара и његовог наглог слабљења и повукло раст потрошачких цена и инфлацију.

"Метастазирани јавни сектор"

"Земља која је заиста презадужена и има ниску конкурентску снагу, врло лош производне и извозне перформансе, и која је зависна од туђих извора финасирања врло тешко сама може да обезбеди укупан друштвени просперитет", рекао је Ђоговић.

Како је истакао, Србија је у такву ситуацију доведена због неодговорне економске политике и врсте приватизације којом су ослабљене извозне перформансе и створени услови "казино економије".

Србија је у тешку економсу ситуацију и "наркоманску завосност од туђих извора финасирања", по речима Ђоговића, дошла и зато што има нетрансформисани "метастазирани јавни сектор" који, ради свог опстанка, тражи додатне изворе финансирања.

"Како држава нема новца, мора да се задужује да би задовољила све веће потребе јавног сектора који се на трансформише", рекао је сарадник београдског ИЗИТ-а.

Ђоговић је истакао да је "најпречи задатак" креатора економске политике да "крену у хируршке резове одстранивања тог тумора, који нагриза оно релативно здравно ткиво привреде која још постоји".