Кипрани повлаче паре из банака

Многи грађани Кипра пожурили су данас да испразне своје банковне рачуне, после договора о међународном зајму којим ће бити уведени нови банкарски намети.

Министри финансија ЕУ и Међународни монетарни фонд договорили су се да одобре Кипру пакет помоћи од 10 милијарди евра. Кипар, који је тражио 17 милијарди евра помоћи, за узврат мора да смањи дефицит, повећа порезе и реформише банкарски систем.

Према споразуму, сви грађани који на својим рачунима имају мање од 100.000 евра мораће да плате једнократни порез од 6,75 одсто, док ће на веће банкарске депозите морати да буде плаћен порез од 9,9 одсто.

Испред многих банкомата формирани су редови, а оне банке које иначе данас раде, затвориле су своје филијале након налета грађана који су желели да подигну своју уштеђевину.

Председник Еврогрупе Јерун Дијселблум прецизира да ће на тај начин бити прикупљено 5,8 милијарди евра. "Због величине банкарског сектора Кипра, морамо да направимо посебан програм. Он укључује и приватне улагаче", објашњава Дијеселблум.

Министар финансија Михалис Сарис бранио је своју одлуку да прихвати увођење једнократних пореза, рекавши да је то била најмање штетна опција и да је то начин да се спречи потпуни банкрот земље.

Председник Кипра Никос Анастасијадес, који је раније уверавао грађане да неће прихватити споразум који захтева од депонената да поделе губитке, рекао је данас да је та одлука донета да би се земља сачувала од финансијског слома.

Анастасијадес је саопштио да Кипар није имао других могућности осим да прихвати пакет помоћи од међународних зајмодаваца, који захтевају увођење пореза на банкарске депозите.

Без тога, додао је Анастасијадес, у уторак би дошло до колапса целог кипарског банкарског система, јер би тада Европска централна банка обуставила финансирање кипарских проблематичних банака.

То би изазвало банкрот земље, а могуће и излазак из еврозоне. Порезом на депозит се избегавају и већа смањења плата и повећања пореза, рекао је председник Кипра.

У Бриселу кажу да је та мера неопходна, јер је банкарски сектор острвске државе није сразмеран привреди.

На приватним рачунима кипарских банака је 70 милијарди евра, а трећина власника рачуна су странци, углавном из Русије и Велике Британије.

Москва је спремна да Кипру ублажи услове за враћање кредита од две и по милијарде евра.
"Руска влада спремна је да помогне Кипру продужењем рока за враћање дуга и смањењем камате на кредите", каже европски комесар за економска и монетарна питања Оли Рен.

Кипар од Москве, међутим, тражи још 15 милијарди евра кредита. Русија годинама замера Кипру то што је олако дао држављанство многим руским милионерима, дозвољавајући им да перу новац у острвским банкама.

Као одговор, у Русију је стигло 70 милијарди евра инвестиција са Кипра, учинивши ту земљу другим инвеститором у Русији.

Кипар је четврта чланица зоне евра која је добила пакет помоћи како би спасила своје банке.