Има ли компромиса о буџету ЕУ?

На дводневном самиту који је почео у Бриселу европски шефови држава и влада покушаће да се договоре о буџету Еврпске уније од 2014. до 2020. године. После неуспелог покушаја на самиту у новембру, европски лидери су под притиском да постигну компромис о буџету Уније.

Договор чланица који желе амбициознији европски буџет и оних који захтевају његово смањење и даље је неизвестан.

Билион евра за следећих седам година - иако огромна сума новца, представља свега око један одсто укупног друштвеног богатства земаља чланица. Почетни предлог већ је са 1.025 скресан на 943 милијарде евра.

Премијер Велике Британије Дејвид Камерон сматра да Европска унија не сме да буде изузета од мера које се спроводе широм Европе.

"Износи предложени у новембру били су превисоки и ако не буду снижени неће бити споразума", поручио је Камерон.

Данашњи самит могао би да донесе додатних 15 милијарди смањења, а кључно питање биће у којим областима.

Председник Француске Франсоа Оланд, са друге стране, каже да Француска прихвата мере штедње, али само оне које не штете привреди.

"Нећу се сагласити са предлозима на уштрб заједничке европске политике и раста", рекао је Оланд.

За постизање договора одлучно се залаже немачка канцеларка Ангела Меркел и напомиње да "финансијска нестабилност захтева план који значи опрезну потрошњу и у исто време солидарност међу земљама корисницама и онима које доприносе буџету".

Трећина буџета одлази на помоћ економски заосталијим регионима унутар Европске уније, а друга трећина на заједничку пољопривредну политику.

Додатни резови вероватно ће се тражити у издацима за инфраструктуру, администрацију Уније и развојну помоћ.

У почетном предлогу Европска комисија је предвидела 12,5 милијарди за земље у процесу приступања, што омогућава да Србија и у наредних седам година добија бесповратно око 200 милиона годишње. Кресање европског буџета могло би да се одрази и на смањење износа те бесповратне помоћи.

Компромис између земаља чланица мораће да одобри Европски парламент. Европске институције, али и неке земље чланице су против кресања буџета који ће, како кажу, ускратити средства ЕУ да улаже у раст и радна места у остатку деценије.