Морава чека прве бродове

Идеја о пловној Морави, која је изазвала велику полемику у јавности, Србији би донела, како тврде стручњаци, бројне погодности. Такозвани расути терет, због јефтинијег транспорта и краћег пута, био би превожен каналом кроз Србију, чиме би се заобишло Црно море. Капитална инвестиција покренула би грађевинску, машинску и електроиндустрију, али и бродоградњу.

Једног од пет скелеџија на Јужној Морави није обрадовала вест да ће његовом реком једнога дана запловити бродови. За њега је, каже, река и сада пловна, јер годинама скелом превози ратаре из околине Алексинца и тако издражава породицу.

"Наћи ћемо посао на другом месту, шта да радимо. Нисам могао то нигде да чујем. Ујутру рано овде долазим, увече касно одлазим", каже скелеџија Радомир Саитовић.

Своју шансу на каналу који би кроз Србију требало да буде дуг око 350 километара, виде општине кроз које протичу Велика и Јужна Морава. На левој обали реке, у Варварину, у коме живе одгајивачи цвећа и поврћа, радо би да ауто-пут, удаљен девет километара, замене пловном Моравом.

"Када би Морава била пловна, то бисмо, свакако, искористили и за транпсорт, али и за развој туризма", каже председник општине Враварин Зоран Миленковић.

У историји је остало записано да 1867. аустријски пароброд стигао до Сталаћа. Књижевник Александар Васић пронашао је и податак да су још 1841. четири поштанске лађе допловиле до Чуприје.

"Те делове које смо проналазили, остатке лађа и једрењака, годинама су стајали на плажи, поред воденица, али ништа није сачувано. Немамо доказа, али ипак то све стоји да је Морава била пловна, неки кажу до Ниша, али до Сталаћа је било сигурно", каже Александар Васић.

Идеја о повезивању северне и јужне Европе каналом кроз Србију, којим би пловни пут био скраћен 1.200 километара, стара је скоро два века. Досадашњим пројектима, осим главног пута, планирана су и два бочна, до Краљева и Ниша.

"Овај канал решио би проблеме наводњавања, заштиту од поплава, користио би се и материјал из Мораве, а значај би био и због енергетике", каже Оливера Потић, професор Грађевинског факултета у Нишу.

А до тада Радомир ће скелом, преко Мораве на другу обалу, чекајући прве бродове и пребројавајући дане до пензије.