Шанса на тржишту органске хране

Потражња за органском храном у Европи повећава се за десет одсто, па пољопривреда Србије у тој области има своју шансу. За сад та шанса није довољно искоришћена, пошто српски производи на том тржишту заузимају свега један одсто.

У ужичком крају добар део обрадивих површина није затрован хемијским препаратима и вештачким ђубривима, због чега су неки произвођачи већ почели органску производњу.

За њу се посебно припремају у општини Бајина Башта у оквиру пројекта Подриње, који заједнички реализују владе Србије и Републике Српске.

Село Растиште на Тари, као део Националног парка, познато је по пчеларима. Користећи предности еколошки очуваног подручја Милош Јовановић је од прошле године одлучио да 20 пчелињих друштава уведе у органску производњу.

"Ушао сам у производњу зато што је то много здравији мед, квалитетнији, нема сеобе пчела, сав мед је са овог подручја. Теже јесте, треба да се друштва преведу из комерцијалне у органску, значи треба да се изврши замена комплетног воска", објашњава Јовановић.

Колико ће се улагања и рад исплатити знаће тек када стигну први килограми меда који може да достигне цену и до 15 евра. Своју шансу у органској производњи потражиће и воћари крај Дрине.

Воћар из Бачеваца Ђуро Вујић каже да већ постоје велики услови. "Ми садимо у супстрат четинарске пиљевине, а самим тим је већ органски, а постоје и органска ђубрива које можемо да користимо уместо минералних", каже Вујић.

Како би повезао произвођаче, омогућивши им да лакше стигну до папира, савета и конкурса у Бајиној Башти ће радити регионални центар, а конкретну помоћ најављује и општина.

Председник Општине Бајина башта Златан Јовановић каже да сваке године издвајају одређена средства у буџету општине за пољопривреду.

"До сада нисмо имали овакве пројекте, али ово је почетни корак да се формира један центар за органску производњу у Бајиној Башти и у наредном периоду ћемо издвојити више средстава управо за органску производњу", каже Јовановић.

Ана Илијашевић из Регионалног центра за органску производњу хране каже да је много површина које деценијама, а не само две до три године колико тражи период конверзије да се са конвенционалне пређе на органску производњу, нису коришћене због одласка људи са села.

"Ово је прилика да се ти људи врате на земљу и за кратко време могу добити органски производ", истиче Илијашевић.

У намери да озбиљном и добро организованом органском производњом обнове давно напуштене окућнице Бајинобаштанима могу послужити и искуства других.

На Златару се последњих година под надзором стручњака успешно гаји органска хељда, док су у Сирогојну после пет сезона одустали од органске малине, а разлог је непридржавање строгих захтева које таква производња подразумева.