Кад привредници оцењују

Привредници су Владу за прво тромесечје оценили тројком. Да би Влада добила високу оцену потребно је да има већи учинак, сматрају привредници. За ефикаснију привреду потребни су бржа администрација, примењиви закони, ниже камате али и професионализација служби министарстава, кажу гости емисије Око.

Овде можете погледати/преузети емисију Око економије

Потпредседник УО Наледа Топлица Спасојевић рекао је да су оцене реалне за оно време које је Влада имала да покаже шта зна и додао је да ће следеће оцењивање бити много реалније.

Према његовим речима, оцењивана је перцепција људи који воде министарства, не толико шта су радили већ шта су говорили, и колико им верују.

Директор компаније "Месер - Техногас" Ернест Боде сматра да је потребан већи учинак да би Влада добила високу оцену.

"Целу земљу гледам као предузеће Србија А.Д. које би требало да има неке циљеве. Питање је да ли министар испуњава те циљеве или не. Имамо на пример Министарство економије које има одређене циљеве, рецимо да оживи економију, они до сада нису били тако успешни. Ја нажалост до сада не видим неки учинак," каже Боде.

Генерални директор компаније "Гомекс" Горана Ковачевића каже да има неких помака и да постоји свест да се нешто мора мењати.

"Субјективно нешто се мора мењати, али објеткивно се то тешко мења. Ми смо врло критични и чекамо да видимо шта ће бити али имамо поверења," рекао је Ковачевић.

Налед већ има на годишњем нивоу оцену реформатора године и показало се да су они који су кроз ту анкету оцењени као најбољи и сада добили највишу оцену.

"Они се у контитнуитету труде и показали су да је то могуће остварити. Надам се да ће ти примери заразити и друге министре и друга министарства," каже Топлица Спасојевић.

Позитивне оцене добила су она министарства која имају механизам да испуне оно што су договорила.

"Видели смо то с применом неких прописа као што је увођење ПДВ-а и слично, то се ефикасно решава а видели смо на делу и министра Вучића и председника Владе Дачића. Та одговорност није само њихова лична јер активирају структуре под њима да се те ствари десе," поручује Спасојевић.

Потребан систем који функционише

За привреднике је критично то што неке ствари зависе од појединих особа које раде у министарству или општини, уместо од система који функционише.

"Имали смо у последње време цунами закона који нису добро разрађени, нису донети подзаконски акти а људи који треба да примене те законе нису довољно обучени. Влада генерална збуњеност и процес да се нешто заврши је преспор, одузима много времена а ми немамо времена на губљење, " оцењује Боде.

Последњих година имали смо релативно стабилну владу, и то није била кочница али је ипак потрено више професионализма и стабилно административно тело.

"Потребна је стабилна управа која зна шта ради, која познаје пословно окружење. Да би се нешто завршило мора да се пита стотину људи и најједноставнија ствар да се заврши потребно је пуно времена," сматра Боде.

Ми морамо добити Владу с једним ефикасним управним системом.

"Министар је политичка личност и он не мора све да зна, али иза њега је служба која то зна и која ће му сервирати тај документ. Поставља се онда питање за коју плату та служба ради кад се у приватном сектору нуде веће плате и који је квалитет те службе," рекао је Ковачевић.

Oно што је позитивно јесте то што људи схватају да се нешто мора променити и да се мора прекинути с популизмом.

"Постоји део људи у Влади који то разуме али онда имате коалције и све могуће обавезе па добре идеје заврше с лошим резултатом," каже Ковачевић.

Регулаторни индекс Србије

Налед планира да квартално прати промене и показатеље брзине доношења одлука и њихову ефикасност. Промовисан је регулаторни индекс Србије који показује време, од момента када се примети да нешто не ваља у систему, до момента покретања јавне рапсраве, доношења закона и његове примене у пракси. Прошле године тај индекс био је 34 од 100 што је лоша оцена. То је последица, објашњава Спасојевић спорих процедура и недостатка јавне рапсраве.

Позитивних резултата је релативно мало, објашњава Боде а као пример тога наводи договор о размени земље које његова компанија покушава да договори с компанијом РТБ Бор како би почели изградњу новог постројења за снабдевање кисеоником. Иако су се компаније догоовриле о размени једнаких парцела то није могуће остварити од 2010. године.

"Тело мора да функционише, али људи који пишу законе морају да знају шта пису, они који га примењују морају да знају шта раде јер ми губимо јако пуно времена", каже Боде.

Мале компаније су, показало се, критичније према функционерима јер су велике компаније у бољем контакту с влашћу. Суштина проблема, објашњава Ковачевић је политички систем који репродукује све проблеме даље. Јачи приватни сектор објашњава могуће је ако је утицај политике мањи.

"Поруке које политички систем шаље према привреди су контрадикторне. Морате бити партијски одговорни боље је да радите у државној служби него у приватном сектору, онда кад ту имате повезане монополе и кад ови из политичког сектора нађу своје миљенике у привреди онда је говото с прописима који су релеватни," оцењује Ковачевић.

Привредни амбијент

Креирањем бољег привредног амбијента помаже се свима, укидањем парафискалних намета, оцењује Спасојевић највише су помогли малим и средњим предузећима која немају службе које се баве решавањем таквих проблема. "Сад је у плану покушај реализације пројекта боље доступности капитала и спуштања камата у договору с банкарским сектором. Све то, додаје мораће да сачека да се инфлација која је све изненадила врати у нормалне токове", навео је Спасојевић.

Директор компаније "Месер - Техногас" не очекује најављени раст привреде од два одсто.

"Мислим да смо ми у прилично очајној ситуацији, индустрија стално бележи пад од 2008, и лично верујем да ће и ове године падати. За мене Србија има огроман потенцијал и можемо да направимо велики напредак али морамо да променимо две ствари. Прво администрација нас гуши и то мора да се промени а друго су камате, не можете овде да их зарадите, каже Боде.

Привредници ове године не очекују ни да стану отпуштања али очекују да их буде мање него претходне године.