Проблеми српских привредника на Космету

Највећи проблеми српским привредницима на Косову и Метохији су безбедност и слобода кретања, те приватизација предузећа коју спроводе привремене институције у Приштини. До сада су они спровели 56 таласа приватизације, а у владиној Канцеларији за Косово и Метохији кажу да се све оне морају оспорити, јер су урађене мимо закона Србије, али и оних које је доносио Унмик.

Осим мало пољопривреде и трговине, на Косову и Метохији готово да нема привреде. У производњи ради мање од 3 хиљаде људи, кажу привредници из Јужне покрајине.

Милован Спасић из Привредне коморе Косова и Метохије каже да српске привреднике кочи то што немају сигурност, а потребна су им и стимулативна средства за покретање производње.

"Српске таблице су проблем. Уколико хоћете да их возите, морате да плаћате додатно осигурање, тако да је годишње вишеструко скупље плаћање косовским осигуравајућим друштвима, него укупна регистрација возила", објашњава Ранђел Нојкић из предузећа "Пошта Србије".

И док привредници од власти у Београду очекују субвенције и повољне кредите, увођење нових правила на административним прелазима отежава им посао.

"Сматрам да је спорна одредба о три и по тоне. Имате проблем поготову када су нафта и нафтни деривати у питању. Јако је тешко превесто три по тона нафте, јер не постоји таква цистерна. Јако је тешко превести три и по тоне киселе воде. Скупо је", каже директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Велики проблем је, кажу у Влади, приватизација јавних и друштвених система коју спроводе привремене институције у Приштини.

"Много предузећа је приватизовано, углавном на југу Косова и Метохије, док је намера косовских власти да то учине и са онима северно од Ибра. То ће представљати проблем за људе који тамо живе. Ми сматрамо да никад није касно да се заштити српска имовина", истиче Зоран Лазић из Канцеларије за Косово и Метохију.

Питање уставности приватизација покренуто је пред Уставним судом Србије, а у Канцеларији за Косово и Метохију кажу да ће и од међународних судова тражити да објасне како је могуће да се читаве генерације искључе из поделе имовине коју су стварале и то само зато што нису Албанци.