У Србији највећи привредни пад у региону

Светска банка објавила је да ће Србија у овој години имати пад од два одсто бруто домаћег производа (БДП), што је највећи пад у југоисточној Европи, али је и проценила да ће српска привреда идуће године имати раст од два одсто, највиши у региону.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић каже да је ово је била лоша година за Србију, као комбинација политичке низвесности и лоших временских услова.

Србија годину завршава као неславни рекордер, са највећим привредним падом у региону. Утеха је што Светска банка се за идућу годину највећи раст предвиђа управо за српску економију.

Шестовић је на конференцији за новинаре рекао да је процена раста економије у Србији за идућу годину конзервативна и да раст може бити и већи.

Он је навео да ће на раст БДП-а највише утицати производња у "Фијату" и његови добављачи, као и опоравак пољопривреде.

Према његовим речима, у Србији је у октобру забележен највећи раст извоза од 1999. године, што је превасходно резултати извоза "Фијатове" фабрике.

"Надамо се да ће у наредној години бити још таквих извозника", рекао је он и напоменуо да мисли на започете инвестиције каква је "Бенетон", али и да ће прорадити Железара "Смедерево".

Шестовић је оценио да ће у Србији наредне године доћи и до раста запослености. "То ће бити резултат раста броја запослених у приватном сектору, а могуће смањење у јавном сектору довешће до раста запослености", додао је Шестовић.

Према редовном извештају Светске банке за шест земаља југоисточне Европе (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Албанија и Косово), предвиђено је да ће курс ка трајном опоравку тих земаља у 2013. у најбољем случају бити успорен, уз значајне ризике.

Ризик од раста цена хране

Водећи економиста Светске банке Жељко Богетић каже да проблем у 2013. могу представљати ризици по питању опоравка еврозоне и високе цене стандардизованих производа на међународном тржишту, као и ризик од новог шока цена хране.

"У овом крхком окружењу потребно је да владе на западном Балкану спроводе реформе које доприносе дугорочном расту и отварању нових радних места", истакао је Богетић који се из Вашингтона новинарима обратио путем видео-линка.

Светска банка је владама шест земаља југоисточне Европе препоручила да раде на смањењу фискалног дефицита, јавног дуга, доцњи у јавном сектору и на јачању финансијске дисциплине, као и убрзању структурних реформи.

Представници Светске банке оценили су да додатни ризик за земље Западног Балкана представља могући шок од раста цена хране, што би могло да повећа сиромаштво и изврши додатни притисак на средњу класу.

Шеф канцеларије Светске банке за Србију Лу Брефор истиче да ће се прогнозе о опоравку ће се остварити уколико не буде неповољних времеских услова као ове године и уколико се спроведу реформе.

"Охрабрује то што се у Србији већ спроводе мере у добром правцу и што се нове најављују. Навео бих најаву контроле мањка у државној каси и унапређење услова пословања – кроз укидање конверзије и поједностављивање издавања грађевинских дозвола. Надамо се да ће то допринети расту 2013. године", наводи Брефор.

Брефор оцењује да се Србија налази у бољем положају од суседних земаља, јер је извозник хране и да је раст цена хране могла да искористи.

Према његовим речима, Влада Србије би на спуштање цена хране могла да утиче тако што би подстицала развој производње и да отварањем тржишта развија конкуренцију.

Брефор је упозорио да би било лоше решење да Влада контролише цене хране, забрањује и ограничава извоз.

Поставља се питање хоће ли се прекинути тренд отпуштања. Прогнозе су различите, али се сви слажу да је податак о томе како је сваки четврти радно способни грађанин без посла алармантан и да тиме Србија бележи још један неславан рекорд у региону.