Резултати пописа у јануару

У појединим деловима Србије, попис пољопривреде је продужен до краја године. Прве резултате можемо да очекујемо у јануару. Многи пољопривредници су страховали да је попис изговор за додатни порез, па су давали нетачне информације. Ипак, проблем је успешно превазиђен.

После више од пола века, у Србији је обављен попис пољопривреде. Услов за попис испунило је 620 хиљада газдинстава. У појединим деловима земље, попис је продужен до краја године. Прве резултате можемо да очекујемо у јануару. 

За два и по месеца, колико је трајао попис пољопривреде, Кристијан Кадарјан, пописивач из Ечке код Зрењанин .обишао је 110 пољопривредних домаћинстава, али је пописао само 49.

"Скоро свака кућа има земље, по хектар, два, мање - више, али је све то дато у закуп. Сви су причали да им се не исплати да то обрађују, немају машине, немају ништа, шта све треба да плате и на крају кад се израчунају испада да су у минусу", рекао је Кристијан Кадарјан. 

Тај тренд забележен је у читавом Средњем и Северном Банату, где од 43 хиљаде домаћинстава, услов за попис није испунило скоро 20 хиљада.

"То су старачка домаћинства, власници викендица и грађани из мешовитих средина где су услед запослења ону малу пољопривредну производњу коју су раније радили они или њихови родитељи препустили да раде крупнији пољопривредни произвођачи", каже Драган Кузмић, координатор пописа за Средњи и Северни Банат.

Управо је закуп земљишта био један од већих проблема са којим су се пописивачи срели на почетку рада. Многи пољопривредници су страховали да је попис изговор за додатни порез, па су давали нетачне информације. Ипак, проблем је успешно превазиђен.

Роман Кадарјан, пољопривредник из Ечке код Зрењанина каже да није био скептик, зато што је информисан. "Одавно је требало да се уради. Да је раније то урађено било би боље за све нас", каже Роман.

У читавој Србији пописано је око 620 хиљада газдинстава, а још 100 хиљада није испунило услов за попис. Иако је званично завршен 15. децембра, у неким деловима земље рок је продужен за још две недеље.

"Ми смо продужили попис у седам општина које су то тражиле, већином су то општине где је велики број становника и наших грађана живи у иностранству и највероватније ће доћи за Божићне и Новогодишње празнике. То су већином општине у Источној Србији", каже Андра Милојић, помоћник директора РЗС.

Први пут после пола века, Србија ће до краја наредне године знати чиме тачно располаже њена пољопривреда. То је значајно и за државу и за произвођаче, јер ће се на основу резултата пописа доносити стратегија развоја пољопривреде. Такође, ти подаци ће се користити и приликом конкурисања за средства из европских фондова.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво