Отказима за опстанак банака

Банке широм света отпуштају запослене, јер је то једини начин да се изборе са строжим банкарским прописима и кризом еврозоне, која угрожава пословање и профите водећих банака.

Године кризе донеле су велике промене у банкарском сектору. Од 2009. године отпуштено је скоро 170.000 радника. Почела је нова рунда одпуштања, а без посла ће остати још толико банкара.

Ко гром из ведрог неба одјекнула је вест да ће швајцарска банка Ју-Би-Ес, једна од највећих у свету, због слабијег профита отпустити 10.000 радника.

Земља у којој банке као највећу вредност клијентима нуде тајност и чија се економија ослања на профит финансијског сектора, изгубиће један одсто бруто друштвеног производа.

"Ствара се нови пословни модел који треба да нам омогући да радимо као права интегрисана банка. То ће донети корист и нашим клијентима и деоничарима", рекао је директор Ју-Би-Ес банке  Серђо Ермоти.

Нико није поштеђен. Велики трошкови натерали су осам највећих европских банака да отпусте неколико десетина хиљада радника у Великој Британији, Француској, Шпанији, Италији.

На листи су многа звучна имена, глобални банкарски гиганти Ха-Ес-Бе-Це, Барклиз, Лојдс, Банкиа, Интеса Сан Паоло, Уникредит и друге.

Аналитичари упозоравају да банкарском сектору у Европи прети нови шок, након што су компаније и штедише у проблематичним земљама зоне евра последњих недеља повукли милијарде евра депозита из банака.

Број запослених пашће на најнижи ниво у протеклих двадесет година. Аналитичар Ралф Силва сматра да деоничари траже ефикаснији банкарски сектор.

"Требало би да се све веће банке лише 10 до 15 одсто радне снаге у наредних пет година. Осећам се лоше због тих људи, јер је веома тешко наћи посао у банкарском сектору у овом тренутку. Али то је реалност", каже Силва.

Банке које већина грађана криви за настанак кризе, морају да се боре да не остану на тржиштима као беспомоћне зомби банке. Зато смањују обим пословања, затварају филијале и ослобађају се вишка радника.

Европски званичници су одавно затражили да се прекине веза између банкарске кризе и државних буџета. Јасно су поручили да неће дозволити да порески обвезници плаћају туђе грешке и спасавају неуспешне и пропале банке.