Четвртина струје из обновљивих извора

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла је да је реално да Србија до 2020. године од укупне потрошње енергије 27 одсто добија из обновљивих извора.

Михајловићева је рекла да ће то бити остварено захваљујући мерама акционог плана за коришћење обновљивих извора енергије, који пре свега предвиђа улагање у биомасу, мале хидроелектране, геотермалну енергију и енергију ветра и сунца.

Представљајући нови Национални акциони план за коришћење обновљивх извора енергије до 2020. године, Михајловићева је рекла да је дошло до одређених смањења висине подстицајних, фид-ин тарифа, за енергију ветра и сунца, као и да је уведена подстицајна тарифа за когеренативна постројења на угаљ, за електране на све врсте гасова и за соларне колекторе на крововима стамбених објеката.

Укинута је неоправдана градација електрана на отпад, а уведена посебна категорија комбинованих електрана на угаљ да би се подстакло високо ефикасно коришћење најзначајнијег домаћег енергетског ресурса.

Заинтересовани инвеститори и остала стручна јавност имаће право да расправљају и дају примедбе на предлог Министарства енергетике који се односи на висину фид-ин тарифа за обновљиве изворе енергије.

Михајловићева је истакла да ће дужина трајања фид-ин тарифа остати непромењена и трајаће 12 година, али је повећана укупна инсталисана снага за енергију ветра за коју је могуће добити статус повлашћеног произвођача на 500 мегавата.

Министарка је поновила да ће приоритет у искоришћењу обновљивих извора енергије бити биомаса, мали водотокови, потом геотермална и енергија ветра и сунца.

"Имајући у виду богатство које Србија има у обновљивим изворима енергије верујем да можемо да испунимо циљ да до 2020. године произведемо 27 одсто енергије из обновљивих извора и да значајно унапредимо енергетску ефикасност у земљи", рекла је Михајловић.

Према њеним речима, два светска консултанта су била ангажована да би се потпуно реално одредиле фид-ин тарифе, којима треба да буду задовољни и држава и инвеститори и они морају да буду партнери, а не супростављене стране у овом послу.

Како би се што боље и ефикасније искористили обновљиви извори енергије, министарка је рекла да се ради на измени Закона о енергетици који се тиче ревизије енергетских дозвола и тога шта је инвеститор у обавези да уради за три године од издавања енергетске дозволе.

Министарство енергетике припрема јавни позив за заинтересоване инвеститоре који желе да добију локацију за мале хидроелектране, што је потпуна новост и ти јавни позиви ће бити завршени до краја ове године.

Већ почетком следеће године очекују се лицитације по основу тих јавних позива, рекла је министарка.

"Верујем да ће план искоришћења обновљивих извора енергије у потпуности бити остварен", рекла је министарка и поручила инвеститорима да су добродошли у Србију и да се обрате ресорном министарству за све проблеме са којима су буду суочавали.

Ниже фид-ин тарифе коче ветрењаче

Председник америчке компаније "Континентал винд партнерс" Марк Крендал рекао је да је неизвесна изградње ветропарка у Србији због предложеног смањења "фид-ин тарифе" - цене по којој произвођач продаје струју електродистрибутивном предузећу.

"Предлог нових фид-ин тарифа је корак уназад за коришћење обновљивих извора енергије у Србији", рекао је Крендал после представљања мера и планова Министарства енеретике за коришћења обновљивих извора енергије у Привредној комори Србије.

Крендал је додао да су смањене тарифе за производњу струје из енергије ветра, без које Србије не може да оствари циљ о повећању удела енергије из обновљивих извора у укупној потросњи на 27 одсто до 2020. године.

Према његовим речима, за сада није сигуран да ће његова компанија моћи да финансира изградњу ветропарка у Србији јер финансијски модел базиран на цени од 9,5 евроценти по киловат сату за струју из енергије ветра, уз усклађивање са инфлацијом у еврозони.

"Уместо тога, у новом предлогу тарифа цена је снижена (на 9,2 евроцента по киловат сату) и није предвиђено усклађивање са инфлацијом, а струју ће откупљивати новооснована фирма која нема новца и у таквим условима тешко да ће нека међународна банка подржати пројекат наше компаније у Србији", оценио је Крендал.

Америчка компанија планира да у наредне године почне изградњу ветропарка у Ковину, снаге до 170 мегавата у који би било уложено 300 милиона евра.