Kувајтски кредит за Прокоп

Представници Владе Србије и кувајтског Фонда за арапски економски развој (КФАЕД) потписали су у Београду уговоре којима је предвиђено да тај фонд Србији одобри кредит од 25 милиона евра за изградњу главне железничке станице Прокоп у Београду.

Уговор о гаранцији између Републике Србије и Кувајтског фонада за тај пројекат потписали су у Влади Србије премијер Ивица Дачић и генерални директор фонда Абдулвахаб ел Бадер.

Уговор о зајму између "Железница Србије" и Кувајтског фонда потписали су директор тог предузећа Милован Марковић и Бадер.

Премијер Дачић изјавио је после потписивања уговора да је овај кредит само део неопходних средстава за завршетак пројекта Прокоп.

Дачић није желео да прецизира рокове за завршетак тог пројекта, истичући да је у интересу Србије да он буде завршен што пре и да локација на којој се сада налази главна железничка станица у Београду може да се искористи за много профитабилније сврхе. 

Премијер је напоменуо да је Србија овај кредит добила под веома повољним условима са фиксном каматом од три одсто годишње, роком отплате од 18 година и грејс периодом од четири године.

Према речима Дачића, ово је само први део могућих пројеката у сарадњи са Кувајтом, јер постоје потенцијали за сарадњу у области пољопривреде, грађевинарства и војне индустрије.

Дачић је навео да је обим спољнотрговинске размене Србије и Кувајта сада занемарљив чак и за српске оквире и да износи свега неколико милиона долара.

Премијер је нагласио да је интерес и жеља Србије да се односи Србије и Кувајта као и других арапаских земаља снажно развијају. 

Бадер је истакао да тај фонд ради у многим земљама света које имају потешкоће у економском развоју и да је срећан што могу да помогну и Србији и овај пројекат је важан у том правцу. Мркоњић предлаже кувајтски пословни центар у Београду.

Предлог о изградњи Кувајтског пословног центра 

Министар саобраћаја Милутин Мркоњић понудио је представницима Кувајта да на садашњем локалитету Главне железничке станице у Београду, по њеном измештању и изградњи станице Прокоп, направе Кувајтски пословни центар.

Мркоњић је рекао и да ће после дужег застоја изградња "Прокопа" бити настављена на пролеће 2013. године.

Он је предложио да Кувајт на локацији старе железничке станице направи пословни центар који би представљао њихову европску базу и најбољу везу са свим земљама на Старом континенту.

"Наша влада најближа је одлуци да се ова екстра локација искористи за изградњу великог пословног простора", рекао је Мркоњић током састанка са генералним директором Фонда за арапски економски развој Абдулахом ел Бадером.

"Вредност земљишта који припада првој зони, и има изванредну конекцију са свим видовима саобраћаја, као и огромну фреквенцију људи процењује се на 10 милијарди евра", истакао је министар Мркоњић приликом презентације.

Мркоњић је кувајтској делегацији представио могућност покретања новог инвестиционог циклуса који би обухватио измештање старе железничке београдске станице, чијом би се реализацијом завршила и друга фаза у изградњи комплетног железничког чвора Прокоп.

Кроз Београдски железнички чвор, чији је део Прокоп, пролазе међународне магистралне пруге које преко Београда повезују Париз са Истанбулом, Будимпешту са Атином и Букурешт са Баром.

На железничкој станици Прокоп треба опремити преостала перонска стајалишта и подићи горњи спрат станице на коме ће се налазити комерцијални центар.

Градња Прокопа почела је 1977. године, али је убрзо прекинута због недостатка финансијских средстава, затим је деведесетих настављена и прекинута поново 2000. године.