Све популарнија електронска трговина

Куповина путем интернета све је популарнија у Србији, нарочито међу млађим становништвом, а број онлајн муштерија у последњих годину дана је утростручен.

У години која измиче, око 600.000 становника Србије користило је интернет да плати туристичке аранжмане, авионске карте, полисе осигурања, козметику, накит, карте за спортске и културне манифестације, рачунарску и другу техничку опрему.

Државни секретар за електронске комуникације, информационо друштво и поштански саобраћај Стефан Лазаревић рекао је Танјугу да су ове године онлајн купци чинили око 16 одсто од укупног броја корисника интернета.

Он сматра да је на пораст броја људи који купују преко интернета утицало унапређење законске регулативе, али и пораст корисника интернета.

Малопродајну онлајн куповину нуди неколико стотина продавница у Србији, поједини трговачки ланци, али и спортске, културне, туристичке и друге компаније.

Када је у питању поређење са другим европским земљама, Лазаревић је рекао да је Србија у области онлајн трговине у рангу са земљама региона, али да је то и даље значајно испод нивоа земаља ЕУ.

Завод за статистику још не анализира удео промета преко интернета у укупној трговини, али се процењује да је тај проценат такође на нивоу региона, тачније мањи од 10 одсто у односу на укупну трговину.

Промет у оквиру електронске трговине у Европи у овој години био је око 300 милијарди евра.

Лазаревић сматра да ће долазак "Пејпала" у Србију унапредити онлајн пословање и да се то може очекивати наредне године.

Нови закон решио многе проблеме 

Директор Центра за развој Интернета Зоран Торбица изјавио је за Танјуг да је Закон о девизном пословању решио многе проблеме око доласка најједноставнијег и најпознатијег сервиса на свету за посредовање у електронској продаји - "Пејпала".

Торбица сматра да ће 2013. година бити веома интересантна када је у питању електронска трговина, јер је "критичан" број људи у Србији схватио колико може да се повећа "производња и извоз" наших интелектуалних услуга за свет - много више него извоз малина.

Он очекује велики број подстицаја, пројеката и уопште активности које су везане за развој е-трговине и "свега онога што би требало да донесе новац".

И саветница за економију знања и информационо комуникационе технологије у Министарству финансија и привреде Јасна Матић такође сматра да су испуњени сви услови за долазак Пејпала у Србију па се може очекивати да ће грађани Србије лакше и једноставније куповати преко интернета.

Бивша државна секретарка за дигиталну агенду објаснила је да је "Пејпал" посреднички сервис који функционише тако што корисник отвори налог, унесе податке о својој платној картици и даље приликом плаћања користи искључиво свој "Пејпал" налог за куповину.

Она је додала да у Србији већ постоје слични сервиси који пружају услуге грађанима попут "MoneyBookers/Skrill" или "Google Checkout".

Разноврсна понуда "од игле до багера"

Постоје више сајтова специјализованих за онлајн продају и куповину попут "Лимунда", "Купинда", "е-Дућана", као и многобројне продавнице и трговински ланци, позоришта, биоскопи и други сервиси који су омогућили грађанима да на бржи и лакши начин дођу до жељене робе кликом на тастатуру.

Примера ради, на сајту "Лимундо" на сваких пет минута прода се једна књига, на десет минута један одевни предмет, на један сат три пара ципела или две до три алатке или машине.

Поред производа који се могу купити за "мале паре", постоје и они који се купују за "мало богатство", а један од тих примера је и багер Љубисава Ђокића, познатијег као Џо Багериста, који је продат на аукцији на сајту "Лимундо" за око 100.000 евра, што је уједно и најскупља продаја на том сајту.

Истраживања су показала да су интернет у овој години највише користили грађани који имају између 25 и 29 година, а најмање они који имају више од 55 година.

Према истраживању "Србија 2.0 - Интернет револуција 2011/2012", близу половине испитаника интернет користи више од пет сати дневно, а готово 64 одсто грађана мрежу је искористило за неки облик финансијских трансакција, продаје или електронско пословање.

Стручњаци указују да се вредност тржишта интернет оглашавања у Србији креће између 15 и 20 милиона евра, знатно више него у претходним годинама.