А од кума - почетни капитал

Новца, и то оног повољног, никада довољно, а посебно тешко до њега долазе мала и средња предузећа. То показује искуство, али и студија Америчке агенције за међународну помоћ, USAID, према којој свако треће мало предузеће дође до банкарског зајма. Дате су и конретне препоруке како да се помогне таквим предузећима.

Уштеђевина, позајмице од кумова и пријатеља - то је најчешће капитал којим привредници у Србији започињу посао. Од 10 компанија, само четири успеју да дођу до банкарске позајмице и то не својом вољом.

Андреја Бркић из "Клинике Нова" каже да су услови за добијање кредита јако тешки.

"Ја у последње време нисам чуо ниједну банку да ми је тражила бизнис план, да би сагледала шта ми то хоћемо да урадимо, у ком смеру хоћемо да се развијамо, већ само гледају билансе стања, колико постојимо", каже Бркић.

Банкари одговарају да све зависи од случаја до случаја, али да се од неких правила у одобравању кредита мора поћи.

Фредерик Куан из Сосијете женерал банке каже да банке треба да дају свој допринос и да изађу у сусрет малим и средњим предузећима, јер и банке желе да тај сегмент привреде расте.

"Међутим, од таквих клијената очекујемо да буду организовани, информисани и да нам доставе докумета о пословању. Само на основу тога ми можемо да знамо ко су и шта су и кога можемо да финансирамо", каже Куан.

Истина је, чини се на средини, тако бар показује истраживање USAID-а о искуствима привредника, а на основу њих су дали препоруке како да мале фирме лакше дођу до новца.

Ентони Синклер из Америчке агенције за међународну помоћ каже да је најважније да се сагледају уговорни односи о кредитирању и да се размотри утицај процедура на цену кредита.

"Потребно је и додатно охрабрење малим предузећима - да то питање поставе пред банкаре како би у обостраном интересу дошли до повољних кредита. Ту се, свакако, очекује и подршка државе тржишним решењима", каже Синклер.

Од државе стижу два обећања - да ће идуће године код Европске инвестиционе банке гарантовати за кредитирање малих и средњих предузећа у висини од пола милијарде евра и друго - да ће смањити ризик земље како би ти кредити били јефтинији.

"Нашу лошу економску политику практично кроз тај ризик плаћају мала и средња предузећа, то је оно што ми можемо да урадимо и надам се да ћемо у томе бити успешни", каже државни секретар Министарства финансија Влајко Сенић.

Уколико се ништа не промени, 80 одсто предузећа наставиће да послује на локалу, о ширењу и извозу могу само да маштају, а многа неће бити ни основана.