Лековито биље лечило би и беспарицу

Све је више пољопривредника у Србији који традационално ратарство замењују гајењем лековитог биља. Према званичним подацима, у Србији је под плантажама 1.750 хектара, незванично две и по хиљаде.

Плантажно гајење најзаступљеније је у Војводини, мада и на југу Србије многа домаћинства гајењем лековитог и зачинског биља савлађују беспарицу.

Деценија је била потребна Љубинки и Миши Миловановић, из села Моравца, надомак Алексинца, да одлуче да баште поред Мораве замене плантажама матичњака, хајдучке траве и беле очајнице.

Сада имају хектар и по под лековитим биљем, за које имају сигуран пласман. Кажу, међутим, да се други у селу тешко одлучују да започну нови посао.

"Свима кажем све што ме питају. Ништа не кријем, лепо им објасним како се и шта сади. Они су задовљни и рамишљају о садњи зими, а када дође пролеће сви одустају", каже Миша.

Уситњене парцеле један су од највећих проблема произвођа на југу Србије. Недостатак механизације условљава и ангажовање великог броја радника, што поскупљује производњу. У Војводини је другачије, јер се користе системи за наводњавање, пољоприревдне машине и сушаре.

"Плантажирањем биљку можете да скинете у пуној зрелости, у правом тренутку када има највише активних супстанци. Биљку коју уберете са плантаже можете да скинете у исто време и онда добијате сировину уједначеног квалитета", каже Срета Бркић, руководилац биљне производње у Институту за заштиту лековитог биља из Панчева.

На југу Баната, у околини Баваништа, налазе се највеће плантаже лековитог биља у Србији. На више од 500 хектара засађени су нана, камилица, матичњак, босиљак и першун.

Јован Симеонов под першуном има пет хектара. Суша му је ове године умањила зараду, мада каже да сиров першун и даље продаје за седам динара, као и пре 10 година.

"Морамо да будемо задовољни, ја друго нема. Узео сам огромне тракторе, под кредитима сам од 60.000 евра. То мора да се врати, морам да радим и да вратим", каже Симеонов.

Према подацима Привредне коморе, у првој половини године извезли смо лековито и ароматично биље за 8,3 милиона долара. Произвођачи тврде да би робе било више, када би држава вратила пољопривредницима субвенције.

"То свакако није добро, јер нема стимулације, па ни производње. Да је другачије, било би сигурно и извоза", каже произвођач лековитог биља Власта Живков.

Иако многи тврде да је лековито биље наша шанса, Србија га и даље увози, камилицу из Хрватске, а самоникло биље из суседне Босне.