Заштита средине важнија од експлоатације

У Београду одржана дебата "Никл: економска добит и еколошки ризик" на којој је оцењено да Србија мора да истражује налазишта минералних ресурса да би знала са коликим природним богатством располаже, али првенствено мора да води рачуна о заштити животне средине.

На дебати коју су организовали Центар за демократију и немачка Фондација Фридрих Еберт, речено је да су минерални ресурси стратешке сировине и да о њима у том смислу мора да се размишља, али да они морају да буду изнад економских слобода.

Представници локалних самоуправа на чијим територијама би требало да се врше истраживања никла, забринути су да би тим процесом била загађена животна средина, уз оцену да је "истраживање увод у експлоатацију никла на мала врата".

Они су се запитали да ли је економска корист од експлоатације никла толико велика да се исплати уништити здравље људи и најлепши предео Србије - Букуљу, Опленац и Рудник.

Представници Аранђеловца, Врњачке Бање и Трстеника су истакли да усвојени просторни планови тих подручја не предвиђају експлоатацију никла, већ су усмеренуи на развој пољопривреде и туризма, односно да остану здрава еколошка средина.

Навели су и да су тек после неколико месеци од издавања дозволе за истраживање никла на њиховим подручјума били упознати са тим и затражили су од власти потпуну транспарентност приликом доношења свих одлука о истраживању и експлоатацији никла.

Не постоји безбедна експлоатација никла

Академик Драгомир Виторовић рекао је да је нетакнута природа највеће благо 21. века и да се, кад се говори о никлу, тема погрешно скреће на токсичност која је неоспорна, јер тешки метали спадају у токсичне супстанце, али се не помиње угроженост животне средине од евентуалне прераде руда.

На дебати је речено и да нигде у свету у пракси нема безбедне експлоатације никла, као и да нема довољно података на основу којих би се сагледали сви еколошки аспекти експлоатације и прераде руде никла у Србији.

Власник компаније "Србија никл" Радослав Вучковић рекао је да ће та компанија, која већ има концесије за истразивања по 100 квадратних километара у околини Тополе, Аранђеловца и Крагујевца, и у околини Трстеника и Врњачке Бање по фазама утврђивати да ли тамо има никла.

Према његовим речима, прво би се радило истражно бушење, а онда уколико се покаже да руде има урадити студија изводљивости да би се видело да ли је исплативо вађење руде и трећа фаза је изградња фабрике и отварање рудника.

Вучковић је рекао да су налазишта никла у Србији латеритска односно настала распадањем стена, и да се процењује да би се уз производњу коју је предложила та компанија за 25 година обезбедило годишње 45.000 тона никла и 5.000 тона кобалта, а било би запослено и око 5.000 радника.