Западни Балкан у рецесији

Земље Западног Балкана ове године се суочавају са новом рецесијом, упозорава Светска банка, наводећи да се највеће слабљење, од два и по одсто, очекује у Србији, као и да ће опоравак у 2013. години бити "веома спор".

Нивои дуга су, такође, у појединим земљама превисоки, указује координаторка Светске банке за Западни Балкан Џејн Армитиџ.

"Рекла бих да је дуг у Црној Гори, Србији и Албанији на веома опасном нивоу, нарочито у Албанији од 60 одсто бруто домаћег производа, мада се убрзано повећава у Србији и Црној Гори", истиче Армитиџ у интервјуу за агенцију Ројтерс.

Најпесимистичнија прогноза Светске банке је за Србију, највећу економију у том региону, због тешкоћа у стимулисању раста у време када настоји да скреше свој нарастајући буџетски дефицит.

"Дуготрајна неизвесност у еврозони значи да се суочавамо са поновном рецесијом", каже Џејн Армитиџ и додаје да банка у овом тренутку процењује "да је Западни Балкан у рецесији".

Албанија и бивше југословенске републике суочене су с падом извоза и пресушивањем директних страних инвестиција услед дужничке кризе у зони евра, која је главни извор трговине и инвестиција за регион Балкана.

Новчане дознаке грађана који раде у иностранству су, такође, у паду, док су оштра зима и дуготрајан летњи период суше погодили пољопривредни сектор и производњу електричне струје у региону, указује Џејн Армитиџ.

"Идуће године ће доћи до веома успореног раста у том региону. Дефицити су свуда у порасту тако да те земље очекују заиста тешка времена", упозорава Армитиџова.

"Оне морају да наставе пут фискалне консолидације и да почну да снижавају нивое дуга, али је истовремено њихов раст веома низак и потребна су ивестирања у инфраструктуру", истиче координаторка Светске банке за Западни Балкан.

Централна банка Србије је прошлог месеца саопштила да ће национални економски производ ове године вероватно опасти 1,5 одсто. Незапосленост у Србији је на веома високом нивоу – 25 одсто.

Влада Србије поставила је циљ раста у идућој години од два одсто и, такође, обећала да ће скресати буџетски дефицит са пројектованих 6,2 одсто БДП-а у 2012, на 3,6 одсто у 2013. години.

Неопходно је да Србија смањи дефицит како би осигурала нови кредитни споразум са Међународним монетарним фондом чија ће мисија стићи у Београд 13. новембра.

Координаторка Светске банке за Западни Балкан Џејн Армитиџ закључује да Србија мора да постигне споразум са ММФ-ом пре него што Светска банка да зелено светло за зајам од 400 милиона долара за подршку буџету.

Босна и Херцеговина, пак, мора да спроведе дуго одлагане структурне реформе пре него што јој Светска банка пусти зајам од 200 милиона долара, објашњава Џејн Армитиџ.