Ниске цене струје и гаса

На конференцији Бизнис инфо групе "Путеви енергије у региону и коришћење обновљивих извора" министарка енергетике Зорана Михајловић изјавила је да су цене струје и гаса у Срби ниске, али се о другачијем ценовнику може говорити након увођења социјалних карата које се очекују у првом кварталу 2013. године.

"Све док се у Србији не уведу социјалне карте, цене струје и гаса не могу расти небу под облаке, јер морамо да водимо рачуна о грађанима Србије", рекла је Михајловићева.

Министарка је, међутим, нагласила да ЕПС и "Србијагас" не треба да буду социјалне установе, већ јака стабилана и профитабилна предузећа.

Према њеним речима, та два предузећа треба да буду јака, профитабилна и ефикасна, али је пре увођења тржишних цена потребно увести социјалне карте за сиромашне грађане.

Михајловићева је додала да се већ у дужем раздобљу ради на изради социјалних карата, у шта је укључнео више министартсва.

Струја је у Србији последњи пут поскупела 1. априла 2011. године у просеку за 15 одсто, а пре тога је поскупела у марту 2010. године у просеку за 10 одсто.

Стабилно грејање уз уједначене цене

Уредбом о минималаним и максималним ценама топлотне енергије Влада Србије смањиће велике разлике у ценама грејања које сада постоје међу топланама и обезбедити стабилно снабдевање становништва и привреде, саопштено је данас у Влади Србије.

Такође, Уредба ће смањити велике разлике које тренутно постоје између цена грејања за грађане и за привреду, тако што ће тај однос бити 1:1,5, најавиле су на заједничкој конференцији за новинаре министарка енергетике Зорана Михајловић и министарка за регионални развој и локалну самоуправу Верица Калановић.

Цене прописане Уредбом, зависно од врсте енергента су за гас од 61,07 до 91,07 динара по метру квадратном, за мазут од 83,35 до 113,35 динара по метру квадратном, за угаљ од 52,45 до 82,45 динара по метру квадратом и за биомасу од 73,5 до 103,5 по метру квадратном.

Тренутна просечна цена грејања је 80,56 динара по метру квадратном за домаћинства и 202,76 динара по метру квадратном за привреду.

Калановић је навела да у Србији 58 општина има систем даљинског грејања и да већина од тих топлана не снабдева, ни уредно, ни квалитетно и да је ситуација од града до града битно различита.

Она је навела да те топлане греју више од 307.000 станова у Србији и око 22.000 привредних субјеката.

Истичући да је распон цена међу топланама велики, она је као пример навела да је у Малом Зворнику цена грејања за стамбени простор 14,43 динара по метру квадратном, а у Оџацима 180 динара.

Она је напоменула да однос цена грејања за грађане и привреду у појединим градовима прелази 1:4, нагласивши да то не може да буде политика државе, ако жели да створи повољне услове за пословање.

Министарка је истакла да су обавезе топлана тренутно око 22,6 милијарди динара, а да робним резервама дугују 42.400 тона мазута.

Министарка  Зорана Михајловић је указала и да ће Уредба оставити могућност да општине субвенционишу цене грејања за најугроженије. Како је додала, до сада 15 топлана није користило субевнције, а 43 јесте од којих су три субвенционисале више од половине цене енергената.

Министарка енергетике је рекла да је циљ Владе Србије био да се доношењем ове уредбе обезбеди да Србија буде енергетски безбедна, да топлане буду модернизоване и ефикасније, тако да могу да покрију своје трошкове или чак и зараде.

Михајловић је најавила да ће се после доношња Уредбе прећи на системске мере и препоручити топланама да у одређеном року почну да мере топлотну енергију по утрошку.

Према њеним речима, за то ће требати најамње две до три године.

Михајловић је навела и да би топлане требало да почну прелезак на друге врсте улазних горива односно да уместо мазута, почну да користе биомасу које има доста у Србији.