Добра перспектива српске пољопривреде

Основни изазови обухваћени реформом заједничке пољопривредне политике Европске уније за период 2013. - 2020. су: побољшање конкурентности и боље управљање ризицима, одрживост пољопривредне производње и одговор на климатске промене, као и равномеран територијални развој.

На питање колико је аграрна политика Србије близу заједничкој пољопривредној политици ЕУ, стручњаци Светске банке и Европске комисије кажу да Србија има огроман пољопривредни потенцијал, што се не односи само на производни потенцијал Војводине већ и на богатство ресурса и природне лепоте јужног региона.

"Произвођачи су прилично продуктивни, трговински сектор и прерађивачка индустрија су добро развијени а фармери су психички спремни да се такмиче на европском тржишту. Видим и посвећеност Владе да унапреди администрацију тако да на крају буде компатибилна са ЕУ", каже Холгер Креј из сектора за пољопривреду Светске банке.

Србија би, сматра Креј, требало да се фокусира на продуктивност и квалитет.

"Мислим да се у прошлости политика субвенција превише ослањала на традиционалне житарице - пшеницу, кукуруз и соју. Не кажем да их не треба подржавати, али питање је како. Србија се трудила да што више подржи своје пољопривреднике, плаћањем по хектару. Економисти знају да се таквим субвенционисањем не подстиче продуктивност", сматра Креј.

Заједничка пољопривредна политика једна је од најважнијих политика Европске уније и у њу се највише улаже. Од 141,9 милијарди евра, колики је буџет ЕУ био у 2011, чак 58,7 милијарди, односно 41 одсто укупног буџета, издвојено је за очување и управљање природним ресурсима.

"Србија као земља кандидат од следеће године може имати користи од европских фондова за подршку руралном развоју, што је веома важно за Србију, с обзиром на то да половина популације живи на селу и да пољопривреда чини 10 одсто српске економије. Ако Влада може да усвоји регулаторни оквир како би се изборила за новац из европских фондова и њиме управљала, онда ћемо ми моћи да помогнемо развоју руралног сектора у Србији и надам се да ћемо то урадити 2013. и у наредних седам година", истиче Џон Кларк из Директората за пољопривреду и рурални развој Европске комисије.

Основна карактерситика заједничке пољопривредне политике је финансирање на седмогодишњи период, са тачно утврђеним износима субвенција, могућим корисницима и наменама на годишњем нивоу.

Таква, стабилна и предвидива политика, сматрају стручњаци, неопходна је Србији како би се створио сигуран амбијент за агробизнис, али и да би се привукли страни инвеститори.