Задруге, спас са пољопривреду

Годинама се смањује производња житарица, празне се обори, земљорадници немају коме да понуде и оно мало вишкова, да купе ђубриво, семе, јер нема задруга. Агроекономисти упозоравају да су радно способном становништву на селу неопходни редовни новчани подстицаји, а не многобројне уредбе и честа обећања надлежних.

У домаћинству Зорана Тошаковича, у Великој Иванчи, четврта генерација се бави производњом млека. Млекари "Границе" у Младненовцу свакодневно испоручују 500 литара. Расне краве, како кажу Тошаковићи, злата вреде, али их брине неизвесност у послу.

"Сваки мистар има своју аграрну политику. Видећемо каква ће бити политика садашњег министра. Ако буде повољна за нас, ми смо спремни да повећамо и дуплирамо производњу", рекао је Тошаковић.

За развој пољопривреде, самим тим и села, у последњих десет година највише новца дато је 2008. године, више од 27 милијарди динара, што је тада било скоро четири одсто Републичког буџета. Већ следеће, пољопривреда је добила мање 12 милијарди динара. За прошлогодишње подстицаје издвојено је 22,5 милијарди динара.

"Мере аграрне и руралне политике треба да буду дугорочне, најмање за средњорочни период, како би пољопривредни произвођачи и становници села имали дугорочну оријентацију у шта, како, када и колико да улажу" наводи агроекономиста др Миладин Шеварлић.

Додатни проблем је што у Србији мало задруга успешно ради, док је у западној Европи посао фармера без њих незамислив. Преко кооператива, фармери у иностранству добијају стручне савете, и репроматеријал по нижим ценама, а с друге стране, остварују најбољу цену за своје производе. Од задруга би највише користи имала мања газдинства у Србији.

"У овом моменту то је најважније за ситне и средње произвођаче, они трпе највеће штете, јер су ван тржишта финалних производа и ван тржишта репродукционих материјала", објашњава Драган Марковић из Задружног савеза Србије.

Пре две године урађен је Нацрт закона о задругама који чека да га разматрају чланови Владе. Због таквог одуговлачења, како кажу стручњаци, село највише трпи, а млађи радно способни мештани губе мотив да се и даље баве земљорадњом.