Све мање хране за извоз?

Други пољопривредни форум "Храна за Европу" у организацији београдског Економског института одржава се у Суботици. Циљ дводневног скупа је да се, кроз дијалог струке, државе, произвођача и банака, анализирају стање и перспективе српског аграра али и да се предложе решења за креирање нове стратегије и аграрне политике Србије. Више од 100 учесника дебатује како да се српска агропривреда што боље позиционира и на тржишту Европске уније.

Колико је српска агропривреда неискоришћен потенцијал говори податак да наш пољопривредник храни 15 људи, а немачки и 10 пута више - чак 156. Иако аграр чини 23 одсто српског извоза са суфицитом од 1,3 милијарде долара и ангажује преко трећине запослених у Србији, ситуација у пољопривреди је далеко од задовољавајуће, слажу се учесници форума.

Нарочито када се имају у виду последице овогодишње суше, која је практично преполовила производњу појединих култура.

Зато после забране извоза соје, сунцокрета и шећерне репе, држава најављује и додатне мере, за случај да досадашње не обезбеде стабилизацију цена и бољу снабдевеност тржишта основним животним намирницама.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић каже да ће Влада размотрити чак и забрану њиховог извоза. 

"То је крајња и непопуларна мера али Влада је потпуно одлучна да обезбеди сигурност у снабдевању основних животних намирница", рекао је Кнежевић.

Србија највише извози шећер и уље. Укупна вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа прошле године била је две милијарде и 700 милиона долара.

Велики пољопривредни произвођачи различито гледају на овакве најаве из Владе.

"Ако гледате штету и корист мислим да је много мања штета од забране него штета која би могла настати да у Србији немамо те производе", каже Миодраг Костић из МК Групе.

Слободан Петровић из "Имлека" каже да се не могу на све гране применити исти принципи.

"Што се тиче млека имамо ситуацију да врло мало извозимо и биће јако тешко да се вратимо на одређена тржишта ако зауставимо извоз", каже Петровић.

Краткорочна забрана извоза основних животних намирница може бити прихватљива, сматрају стручњаци. Дугорочно, међутим, последице би, кажу, ишле на штету произвођача.

Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије каже да може да дође до поремећаја неизмиривања уговорених обавеза наших произвођача према инопартнерима.

"Други губитак је у заради на разлици у ценама уколико су цене на инотржишту веће него што су цене на домаћем тржишту", рекао је Шеварлић.

Поред суша, српске произвођаче највише брине и то што не могу дугорочно да рачунају на субвенције јер држава често мења политику подстицаја. У Суботици је најваљано да ће Влада до краја године усвојити закон о подстицајима на основу којег ће произвођачи моћи да имају увид за које намене ће средства бити издвајана на дуже стазе.