Јалова потрага за послом

У потрази за послом је више од 750.000 незапослених особа, показују подаци Националне службе за запошљавање. Тржиште рада преплављено је непотребним профилима. Многа стручна звања застарела су услед знатних технолошких и друштвених промена. Поједина занимања нестају, а нека нова се стварају.

На евиденцији Националне службе за запошљавање има на десетине хиљада људи чија звања готово никоме нису потребна.

Посао очекују и културолошки техничари и инокореспонденти - иако мало ко зна шта би они радили. Најбољи услови рада су у сектору финансијских услуга, информационе технологије и маркетингу.

"Врло је слаба понуда послова, траже се по два три радна места, на та радна места примају углавном врло младе људе", каже један анкетирани грађанин, а и остали се жале - редовно долазе у биро, али посла нема.

Више од једне трећине незапослених лица је без квалификације или са завршеном основном школом. За оне који имају квалификације, проблем могу бити и године живота. Послодавци често сматрају да радници у петој деценији не могу да одговоре модерним захтевима рада.

"Људи који су проглашени за технолошки вишак, у задњих десет година,намерно кажем у задњих десет година, сви су на бироу, односно, избирисани су из бироа. Једноставо, они су изгубили сваку наду тражећи посао. Ко ће да узме човека од 55 година, тога више нема, сви траже младу радну снагу", каже Драган Зарубица, потредседник већа Савеза самосталних синдиката Србије.

Кроз активне мере запошљавања, које спроводи Национална служба за запошљавање, у првих осам месеци ове године посао је добило 25.000 људи. Та служба организује различите обуке за оне људе који немају потребно знање у примени нових технологија.

"Оно што је најважније, они се обучавају у ралном окружењу, на пословима које ће радити, и након завршене обуке остају раде код послодавца. Национална служба ове године има нешто мањи буџет средстава за мере запошљавања, али ћемо се ми потрудити да кроз законе нефинансијске мере подршке, мере посредовања које имамо, останемо на нивоу запошљавања из претходне године", каже Срђан Андријанић, портпарол Националне службе за запошљавање.

У основном стратешком документу, националној стратегији запошљавања, анализирани су основни изазови са којима се незапослени сусрећу на тржишту рада. У складу са тим планиране су приоритетне активности за наредни период.

"У фокусу пажње су све категорије теже запошљивих, значи сви они којима је посебно отежан положај на тржишу рада. Ми смо и ове године имали, даћу пример за особе са инвалидитетом, за Роме, дакле за све остала теже запошљива лица, и са тиме ћемо наставити следеће године. Фокус ће посебно бити на развоју социјалног предузетништва", каже Љиљана Џувер, помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике

Највећи економски проблем Србије јесте незапосленост, која има једну од највиших стопа у Европи. За раст запослености на дужи рок неопходне су нове инвестиције и посебни подстицаји запошљавања, међу којима су програми подршке за самозапошљавање, преквалификацију и доквалификацију и социјална предузећа.