Наплата грејања по утрошку

Садашња наплата грејања по квадратном метру стана, топланама је неприхватљиво ниска, а рађанима прескупа. Сваки град и општина у Србији има различите цене герејања иако енергенте сви плаћају исто. Тако је грејање, негде поскупело 10 до 20 одсто, док у Новом Пазару кажу да би реално било поскупљење од 35 али верују да неће бити веће од 10 одсто.

Опште је мишљење да се проблем може решити наплатом грејања по утрошку, што је европска ракса. За такву наплату, техничке могућности има 60 одсто топлана, али је не примењују.

Пројектни менаџер "КFW банке", која преко програма Немачке владе помаже модернизацију српских топлана, Јанс Хаген каже да не би волео да дели рачун за бензин са комшијом, а посебно ако нема ауто.

Наплата по утрошку омогућила би грађанима да управљају својим грејањем - могу се грејати колико хоће, када хоће и знали би тачно колико ће их то коштати. Ко штеди, греје само собу у којиој борави, ко има да плати, греје цео стан.

"Мерење топлоте по утрошку је у сваком случају решење и оно мора бити прихваћено. Само мора се водити рачуна о осталим елеметима који утичу да се губици топлоте из станова кроз зидове обрачунавају", наводи Слободан Перонић из Организације потрошача Ваљева.

Иначе, од 58 топлана, само три наплаћују по утрошку у Суботици, Шапцу и Бечеју. Спремају се Ужице и Чачак. У Београду се улази у прву фазу тог посла. Са грејном сезоном почиње и обавештавање домаћинстава о припремама за наплату по утрошку.

"Чист рачун дуга љубав. У оном тренутку када утврдимо ко колико производи, ко колико испоручује, ко колико троши неће бити никаквих недоумоица као што је данас", рекао је директор Управе за енергетику Београда Марко Стојановић.

У Министарству енергетике кажу да са топланама увелико раде на повећању најпре њихове ефиканости, али и на законским прописима који су предуслов наплате грејања по утрошку у целој земљи.

Дејан Трифуновић из Министарства енергетике развоја и животне средине каже да ће она  упориште пре свега имати у Закону о рационалној потрошњи енергије који ће дефинитивно бити донесен до краја године.

Уградња опреме, у подстаницама и становима за просечан стан од 60 квадрата кошта 50 евра по радијатору, уз субвеције и јефтиније, а то би грађани плаћали у ратама кроз рачуне.

Петар Васињевић из "Београдских електрана" каже да према постојећој цени енергије и могућим уштедама да је могуће ту инвестицију вратити у периоду од три до четири године.

У рачун би улазио фиксни део свима исти и варијабилни део који показује потрошњу топлотне енергије. Тиме би се омогућила и еветуална искључења са мреже, што је сада технички неизводљиво.

"То је привремено искључење или трајно искључење када немате право да се поново прикључите. Односно тај ваш резервисани капацитет се уступа другима", наводи председник УО Удружења топлана Србије Дејан Стојановић.

Наплатом грејања по потрошњи, Словенија и Македонија, смањењиле су расипање топлотне енергије за најмање 20 одсто.