Кругман: У кризи се не штеди

Професор Пол Кругман, један од најзначајнијих економиста данашњице, који је одржао предавање о светској економској кризи у Београду, у разговору за Око магазин објаснио је зашто у садашњој ситуацији није добро стезати каиш, шта може да учини земља попут Србије и да ли он лично троши више него што је трошио пре кризе.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око магазин"

Господине Кругман, да ли заиста мислите да из ове кризе, депресије, како је Ви зовете, може да се изађе одмах, том једном одлуком да се повећа потрошња?

За Америку то је заиста веома једноставно. Тамо, просто, можемо да трошимо више. Из ове депресије брзо бисмо изашли. Могло би тако и у Британији. Проблем Европе јесте што има једну валуту, а нема једну владу, што ствара додатни слој проблема. Али, и поред тога, лек би могао да се пронађе много брже него што људи мисле.

Да, али ко су људи који би могли да окончају кризу?

Изабрани лидери, председник Обама, али и Конгрес, који је његов део проблема...

А у свакој земљи понаособ?

Свака земља која има сопствену валуту и позајмљује у својој валути има велику слободу да делује. Није то само Америка. То је, на пример, и Велика Британија. Иако је много мања, има много слободе за акцију. И ако би успело да подршку дају Марио Драги и Ангела Меркел и Франсоа Оланд итд, Европа би могла, додуше на тежи начин, али ипак да доживи много бржи опоравак него што то сада изгледа.

Промовишете потрошњу. Када кажете "државна потрошња" на шта мислите?

У Америци, коју најбоље познајем, имали смо значајне уштеде на нивоу основних услуга, као што је образовање. Најпре би требало укинути те уштеде. Затим нам је потребна већа помоћ незапосленима, што помаже да преживе, али и да троше. И, на крају, колико је то могуће, решити проблем инфраструктуре. То је свуда потребно. Ово је добро време јер су милиони грађевинаца незапослени, капитал се практично топи. Ово је добро време да се поправљају мостови, гради железница.

Да ли је то универзална препорука, иако нема универзалних решења? То је оно што говорите?

Да, са становишта великих економија, укључујући и Европу као целину. Председнику САД бих рекао: 'Ако добијете одобрење Конгреса, могли бисмо да окончамо ову депресију сада.' У ствари, за осамнаест месеци, јер за све треба времена. Али не бих рекао премијеру мале европске земље да има исту моћ, јер су притисци наметнути таквој влади много већи. Био бих много опрезнији, и о томе сам разговарао са многима. Када бих био премијер било које мале европске земље, па и ове, рекао бих да можете само делимично да се крећете у том правцу, јер имате мању слободу делања. Мислим да економије исто функционишу у великим економским регијама, и земљама у тим регијама. Не бих рекао гувернеру из Њу Џерзија да може да оконча депресију...

Ваше идеје су веома добро прихваћене у Србији – посебно их прихватају нова влада и премијер – али ми се сећамо времена када је Влада трошила превише на повећање плата у јавном сектору. Како можемо да будемо сигурни да су на правом путу ако прихвате потрошњу?

Зависи од околности. Дајте ми пример економије која се опоравила, која више не изгледа као да нема проблем јер нема потражње, и претворићу се у фискалног јастреба. Одговарајућа политика зависи од ситуације. Џон Мејнард Кејнс, кога волим да цитирам, говорио је да је процват, а не пропаст, време за штедњу. Он је, дакле, био за штедњу, али само кад економија цвета, а не када је у депресији, као сада.

Да ли онда предлажете и грађанима да више троше?

Не можете то да кажете људима. Ако Ваше домаћинство има проблема, не могу да Вам кажем: 'Идите, трошите и банкротирајте'. Појединачна домаћинства немају тај луксуз.

Треба вам и храброст да трошите нешто што немате.

Да... Могли бисмо да дискутујемо о томе. Занимљиво је да ће нови "ајфон" много помоћи економији, људи ће га куповати, али ја то њима не могу да саветујем.

Да ли Ви трошите више него пре кризе?

Не, и ја сам вероватно опрезнији. Јер, као појединац, забринут сам, лоше ствари могу да се десе, тако да ја као појединац не могу да прихватим идеју да моје трошење помаже економији. То није поштено ни разумно. Али владе то морају да узму у обзир.

Неки кажу да Ваше препоруке иду на руку увозницима. Ако у малој земљи попут Србије више трошимо, то је добро баш за њих. Постоји ли начин да се заштити тржиште?

Постоје границе. То је један од разлога зашто мале земље имају мање слободе за акцију. Чак и у веома малој земљи, већина новца који се троши иде на домаће робе и услуге. Чак и у веома малим економијама 70 одсто није релевантно за трговину. Али има оних 30 одсто, или мање, ако говоримо о Европи као целини. То је граница. Можете да трошите циљано, на пример на образовање. Биће то углавном домаћа потрошња. Много тога иде у прилог протекционизму, али и много тога је против тог концепта. Будућност Србије је у томе да буде део Европе. Чак и у овим приликама не можете томе да окренете леђа.

Која је онда Ваша теорија, да се опорави стара економија или да се започне нова?

Није то избор који треба да правимо. Ако ојачате економију, то ће помоћи свима. Депресија је лоша и за иновације. Ако имате слабу економију, то не значи да ће нова настати из њених рушевина. Компаније неће да улажу у нове производе ако не постоји потражња. Једноставно, треба мотивисати раст.

Наслов Вашег предавања је Бескрајна криза. Није баш оптимистичан. Да ли је криза бескрајна?

Ништа не траје заувек. Питање је и докле би трајала Велика депресија да није било Другог светког рата који ју је окончао. Мислим да се САД полако опоравља, али то у Америци траје већ пет година, и тек сада видимо резултате. Траје скоро пет година и у Европи, али нема ни назнака опоравка. То траје предуго.

А шта је са Србијом, према ономе што сте чули о ситуацији овде?

Мислим да је Србија у веома тешкој позицији. Влада може да проба да ублажи, ограничи штету, али на крају, Србија јесте мала земља и у срцу је Европе. Не може да очекује потпун опоравак уколико се не опорави Европа сама. И на крају, то зависи од госпође Меркел и господина Драгија. Можете да пробате да урадите праве ствари, али на њима је да реше проблеме.