Држава спремна да покрене економију

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да је Влада Србије спремна да учини све да поново покрене економску машину земље која је тренутно заустављена, смањујући, уз то, непотребне трошкове државе.

Дачић је, у уводном излагању пре предавања нобеловца Пола Кругмана, истакао да је Србији потребна штедња државе, а не грађана, јер грађани више немају одакле да штеде.

Премијер Србије указао је да у условима када приватни сектор нема новца, или не жели да инвестира, то мора да учини држава.

Дачић је рекао да није уљудно тражити од Кругмана савете за превазилажење кризе јер је имао увид у економске параметре Србије само један дан.

Премијер каже да је питање како у условима кризе предузети краткорочне и дугорочне мере "и излечити тешку болест" и додао да ниједан политички и други циљ не може бити остварен без стабилног економског система.

"Ми немамо времена да чекамо савете, већ морамо да предузмемо кораке који ће не само сачувати пацијента у животу већ омогућити да болесна економија буде излечена", навео је премијер и додао да је концепт за који се залаже Кругман подстицајан и инспиратван и да је његова идеја сада једина одржива у Србији.

Дачић је указао да је веома битно да Национални савет за економски опоравак Србије не буде само "алиби" Влади Србије, већ предлагач мера, и да је важно да се сви уједине да би се криза превазишла и привреда покренула.

Динар још увек прецењен 

Амерички економиста оценио је да је српски динар још увек прецењен и препоручио да држава подржи куповну моћ становништва.

"Србија има своју валуту која је доста девалвирала. То није лоше јер повећава конкурентност земље", рекао је Кругман на предавању у хотелу "Хајат".

Економиста је указао да је Србија у специфичној ситуацији јер није у Европској унији, али се макроекономским кретањима стање у земљи не разликује од стања у периферним европским економијама, попут Летоније.

Додатна отежавајућа околност за подизање конкурентности у Србији је, према оцени Кругмана, што је скоро сав дуг земље у еврима.

"Да нема тог дуга могли бисте да девалвирате динар и повећате конкурентност", рекао је Кругман.

Подржавање јаког динара је, како је додао, покушај да се одложи јачање конкурентности, што је проблем за земљу која има велики дефицит. Он је навео пример Исланда који је успео да јачањем националне валуте повећа конкурентност и привуче инвеститоре.

Држава мора да подржи куповну моћ грађана

У време економске кризе, како је предложио, држава мора да подржи куповну моћ становништа, јер је очигледно да мере штедње нису дале резултат у Грчкој.

Кругман је истакао да је само летимично имао увид у податке о економским показатељима и јавним финансијама Србије, али да сматра да је рецепт подстицања куповне моћи примењив и у Србији.

Према речима Кругмана, догађаји у економијама европских земаља увелико зависе од одлука Европске централне банке и Немачке.

Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић рекао је да ради на стварању услова да се Србија задужује по што нижој цени. Динкић је на предавању америчког нобеловца навео да дели мишљење Кругмама о томе шта држава треба да ради да би изашла из кризе.

"Мени је потпуно јасно шта треба да се ради. Делим мишљење Кругмана и у том смислу и радимо", каже Динкић.

Динкић је додао да политика Владе Србије представља комбинацију смањења трошкова државе и буџетског дефицита, уз стварање услова за задуживање по што нижој цени и подстицање инвестиционе потрошње.

"Зато журим да са кинеском владом што пре склопимо аранжман за изградњу ауто-путева од 850 милиона евра", навео је Динкић и додао да ће у буџету 2013. социјална значајно учешће имати социјална заштита и инвестиције у пољопривреду.

Нови инвестициони циклус 

После предавања нобеловца, генерални директор "Србијагаса" и потпредседник СПС-а Душан Бајатовић рекао је да Србија мора да уђе у нови инвестициони циклус, али да је у том циљу неопходан "државни интервенционизам", односно подршка државе великим пројектима.

Бајатовић је рекао да се предложене методе односе углавном на високоразвијене земље и на добро уређене привреде.

"Да бисмо све ово могли да применимо на Србију, а можемо, ту доктрину повећане потрошње, односно повећане тражње која генерише производњу и развој, имамо један проблем, а то је да немамо привреду", навео је Бајатовић.

Према његовим речима, да бисмо могли да применимо до краја све што смо данас чули, ми морамо да уђемо у инвестициони циклус, а то тешко можемо да урадимо уз помоћ домаћег приватног капитала, а стране инвестиције пристижу преспоро и то постоји као глобални проблем.