Неопходна продаја државне имовине

Министар финансија и привреде Србије Млађан Динкић изјавио је да ће држава, да би зауставила раст јавног дуга, бити приморана да прода део своје имовине и од тога финансира дефицит.

Динкић је, другог дана Менаџмент форума југоисточне Eвропе, рекао да неће бити продата
"Електропривреда Србије", aли да ће се у тој области ићи на програм јавног и државног партнерства.

"Имамо тачан план. Нећемо продавати ЕПС и ниједну другу компанију која има државни монопол, као што је, на пример, Аеродром", рекао је Динкић.   

Према најави Динкића, биће продате само компаније које имају конкуренцију на тржишту и не могу "да ухвате корак" са савременим технологијама.

Динкић је најавио и да ће се законом ограничити период реструктурирања предузећа до 30. септембра 2014. године, а у међувремену ће Влада покушати да нађе стратешке партнере за неке од тих фирми.

Динкић је рекао да би Влада данас требало да усвоји одлуку да са кинеском Ексим банком уговори кредит од 850 милиона евра за изградњу аутопута на Коридору 11.

Он је истакао да би уговори о градњи требало да се потпишу крајем ове или почетком следеће године тако да радови почну у наредној години. Динкић наводи да би се кредитом финансирала градња аутопута од Београда до Љига и од Појата до Прељине.

Динкић објаснио да је Влада одлучила да сарађује са Кином због доброг искуства на изградњи моста Земун - Борча и да ће на изградњи ова два аутопута бити ангажовано 50 одсто српских грађевинара и исто толико кинеских радника. Министар је поменуо и да ће тај кредит који ће се узети од Ексим банке бити највећи у мандату ове Владе. 

Динкић рекао је да очекује да ће до краја године Железара Смедерево добити стратешког партнера. Влада Србије ће, како је најавио, следеће недеље почети разговоре са једном руском компанијом о стратешком партнерству у Железари и тражиће да више буде инвестирано у производе вишег степена обраде.

Штедња и инвестициона потрошња

Министар Динкић истиче да је за излазак Србије из кризе потребна комбинација мера штедње ради спречавања кризе јавног дуга и јачања инвестиционе потрошње.

Динкић је навео да сама штедња неће земљу извући из рецесије, али и да би претерана лична потрошња брзо довела Србију до кризе јавног дуга.

Да се то не би десило, неопходно је да се садашњи буџетски дефицит, који је на неодрживом нивоу, у 2013. сведе на 3,5 одсто БДП-а и настави да опада у наредним годинама, тако да у 2015. достигне прихватљиви један одсто вредности бруто домаћег производа.

Министар је навео да је стање у економији које је затекла нова влада најгоре могуће јер Србија има двоструки дефицит, буџетски и спољнотрговински, високу инфлацију, као и пад привредне активности у овој години између 0,5 и један одсто.

Он је најавио да ће се Влада окренути различитим изворима финансирања јавног дуга и да ће се продаја хартија од вредности на домаћем тржишту свести на најмању могућу меру јер је то најскупље задуживање.

Динкић је нагласио и да ће задуживање заснивати на дугорочним кредитима од међународних финансијских институција, али и кредитима од држава као што су Русија, Кина или нека друге, а продаја еврообвезница биће допуна за то.

Структуре реформе

Динкић је навео да ће за месец дана јавности представити план структурних, средњорочних реформи за побољшање економске ситуације. "У тај план ће бити укључено све што су предложили економски стручњаци, представници Међународног монетарног фонда и Светске банке", рекао је министар финансија и привреде.

Према његовим речима, тај план предвиђа побољшање инвестиционе климе, и то кроз реформе у области грађевинских дозвола, урбанизма и катастра, јер је Србија у тим областима међу најгорима у свету.

Динкић је навео да план предвиђа и увођење веће флексибилности на тржишту рада и мере за дестимулисање превременог одласка у пензију.

Министар финансија је казао да је уверен да ће са објављивањем средњорочног плана падати и камате на задуживање Србије.

Како је навео, на секундарном тржишту еврообвезница већ се види пад приноса, прецизирајући да су ти приноси на почетку године били 7,7 одсто, а јуче 5,8 одсто. Додао је да ће тај принос падати и због обарања дефицита буџета.