Економски опоравак приоритет

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да је економски опоравак земље национални приоритет и да се мора зауставити пад националне eкономије.

Дачић је рекао да ће сви остали кључни циљеви, евроинтеграције, решавање политичких питања, борба против криминала и корпуције, зависити од способности да се обезбеди економски опстанак земље. 

Премa његовим речима, Србији је потребан план за стабилност националне валуте. Он је објаснио да тај план мора да буде резултат координације и заједничког рада Владе Србије, монетарних власти и привреде.

Дачић је додао да елементи тог плана треба да буду ефикасно коришћење инструмената монетарне политике, привлачење страних инвестиција, спречавање одлива девиза, дестимулисање непотребног увоза, подстицање извоза.

"Влада је спремна за партнерски однос са финансијским сектором", истакао је Дачић на отварању дводневног скупа Менаџмент форум југоисточне Европе. 

Премијер је изјавио да држава не може да води економску политику штедње и стезања каиша, јер грађани Србије немају одакле да штеде и поручио да је покретање новог инвестиционог циклуса кључ за паљење економске машине која је заустављена.

Дачић је указао да није реално позивати на стезање каиша и штедњу, јер штеди онај ко има, а грађани Србије немају.

"Са најмањим пензијама и платама тешко да се може остварити епохалан изум економске политике, а то је штедња. Проблем је наћи економски модел који ће представљати и уважавати реалност ситуације у којој се налазимо", истакао је премијер Србије.

"Не знам да ли сте свесни да пола милиона пензионара има пензију мању од 15.000 динара, више од милион мању од 20.000 динара и, ако је економски изум који се предлаже замрзнути пензије или смањити пензије, довешће до тога да пацијент умре", рекао је Дачић.

Премијер је нагласио да су предности Србије пољопривреда, прехрамбена индустрија, енергетика и пољопривреда и нагласио да у тим деловима домаће привреде треба да крене тај нови инвестициони циклус. 

Кредити за производњу 

Учествујући на скупу, гувернер НБС Јоргованка Табаковић рекла је да би банке у Србији требало да се врате традиционалном послу давања кредита за отварање радних места и производњу и да ће им централна банка у томе помоћи.

"Мало кредита се данас у Србији усмерава на креирање капитала и то је наш проблем", рекла је Табаковићева.

Према њеним речима, за практичне потребе грађана треба креирати могућност да се користе кредити за производњу и стварање услова да се заради.

Табаковићева је истакла да НБС није полицајац и да ће превентивним мерама помагати банке да се у Србији осећају добродошле и да све оправдају назив домаћих банака.

НБС мора да се доживљава, у делу контроле, као саветодавна институција која ће превентивно и системом раног упозорења помоћи банкама да зараде, остану овде, али да практичне ефекте њиховог рада виде и грађани, рекла је Табаковићева.

Како је истакла, приоритет је да се схвати да је НБС део амбијента који чине и грађани и банкарски систем и привреда и држава, као и да је она кућа отворених врата за све.

Економско повезивање региона 

Домаћин скупа, председник Привредне коморе Србије (ПКС) Милош Бугарин рекао је на отварању да је за све учеснике форума кључно питање како убрзати економски раст, смањити незапосленост и сиромаштво у условима кризе и околностима у којима се све земље у региону југоисточне Европе у мањој или већој мери налазе.

Како је истакао Бугарин, неизвесност у погледу опоравка и раста водећих привреда у свету, велики јавни дуг и државни дефицит у земљама еврозоне, као и успоравање привредног раста у брзорастућим светским привредама, имају директан негативан утицај на економију нашег региона.

Према његовим речима, неопходно је да пословни лидери покрену регионално повезивање компанија у области енергетике информационих и комуникационих технологија инфраструктуре, финансија, пољопривреде, прехрамбене индустрије и осигурања.

Некадашњи гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да озбиљна економска ситуација у Србији захтева од Владе да предузме ригорозне мере.

Јелашић је рекао да је избор економске политике која се данас може водити у Србији више ограничен него пре четири године. "Ја сам говорио пре три године да није проблем висина него брзина задуживања, али у међувремену је проблем постала и висина јавног дуга", рекао је бивши гувернер.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић указао је да све земље региона пролазе кроз тешку економску кризу којој се још увек не може сагледати крај.

Он је указао да ће чвршће економско повезивање земаља региона југоисточне Европе резултирати подизањем опште конкурентности. "У региону сазрева свест о неопходности заједничке сарадње и економских интеграција", навео је Влаховић.