Или реформе, или економски колапс

Да ли ће "Фијат" остварити планове, какве ће последице имати суша и колико ће помоћи Владине мере? Од тога зависи да ли ће привредни пад у Србији бити око 2,5 одсто или више, кажу стручњаци Економског института. Највећи проблем је, ипак, како ће држава наћи око 2 милијарде евра за покриће буџетског дефицита и отплату дугова.

Добрих сигнала нема – сви планови с почетка године пали су у воду, а суша додатно погоршала ситуацију. Инфлација ће бити двоструко већа од очекиване – 10 одсто. Произвођачи најављују поскупљења, ових дана – меса.

"Не знам ја за колико, да ће поскупети поскупеће јер нема чиме стока да се храни. Можда ће месо прво бити јефтиније јер се уништава сточни фонд", објашњава Стојан Стаменковић из Економског института.

За Владу је кључно питање како ће покрити дефицит који је много већи од планираног.

"То је тачно оних негде 50, 60 милијарди динара који су се појавили као вишак дефицита за које ова држава мора да се задужи. Према томе, да ли држава може да се задужи? Може, ако инфлација буде не 10, него 15 одсто и ми смо то у прошлости умели да радимо врло добро", истиче Стаменковић.

Ипак, економисти верују да ће Влада минус у буџету покрити кредитима.

"Ова година ће се завршити позајмицом на тржишту новца од око 1,7 милијарди евр. Али оно што нас чека у 2013. години јесте проблем отплате јавног дуга који ће бити много већи", Миладин Ковачевић из Економског института.

Владимир Вучковић из Фискалног савета сматра да је добро имати ММФ на својој страни јер ће кредибилитет за задуживање бити бољи.

"Добро је још за време прављења ребаланса буџета за ову годину, а нарочито приликом конструисања буџета за наредну годину, консултовати ММФ јер, уколико се нешто буде радило мимо добре праксе, онда ће склапање аранжмана, па било то и почетком следеће године, бити тешко", истиче Вучковић.

Оно што следеће године коначно мора да се уради јесте реформа – прво у јавном сектору. У противном, једногласни су економисти, доживећемо што и 1983. и 1993. године – банкрот државе, пуцање спољне ликвидности, дестабилизацију и инфлациону спиралу.