Руски кредит за српски буџет

Министар рударства Милан Бачевић изјавио је да је постигнут договор о руском кредиту помоћи за српски буџет у износу од 300 милиона долара.

"Тражимо начин и модалитете како да у што краћем року обезбедимо 300 милиона долара буџетског дефицита који је затечен. Код саговорника смо наишли на разумевање", рекао је министар Бачевић новинарима у Москви, после разговора са руским званичницима.

Министар је додао да се "разговара и о кредиту за наредну годину, за буџетску стабилност, који би износио цирка милијарду долара".

"Прва транша од 200 милиона била би повучена почетком године, друга у истом износу до јуна, а остатак до краја 2013", рекао је Бачевић.

На питање да ли је реч о кредитима под повољним каматама, он је одговорио да је питање камата остало да се договори, али "да ће оне сигурно бити повољне".

Бачевић је рекао и да договор о руском кредиту не може да угрози разговоре Србије и ММФ-а.

Према речима Бачевића, руска страна је показала разумевање за економску ситуацију у Србији, као и у банкарском сектору.

На састанку је, према његовим речима, српска страна је предложила и стратешко партнерство Нове Агробанке, у којој је држава једини власник, са руском Сбербанком. Милан Бачевић је додао да се одговор Сбербанке очекује у наредних 10 дана.

"Постоји одлука борда директора да у наредне две године Сбербанка ништа не купује, али ми им ни не нудимо продају, већ стратешко партнерство", појаснио је Бачевић и додао да та руска банка учествује и у обезбеђивању кредита за буџетски дефицит који је Србија тражила од руске владе.

Смедеревска железара за долар?

Министар Милан Бачевић је рекао да је једна руска компанија заинтересована за преузимање железаре у Смедереву. "Та компанија пре три дана је била на разговорима у Београду", рекао је Бачевић.

Министар је рекао да је на изнео предлог Србије да се руским партнерима понуди смедеревска железара за долар, за колико је Влада Србије својевремено преузела од "Ју-Ес Стила".

Он није желео да открије која компанија је заинтересована за железару, али је навео да се ради о фирми која је "везана за неке друге послове у Србији". Према његовим речима, за железару је показао интересовање и украјински Доњецк.

"Руски привредници виде своју шансу у сазнању да је железара у добром стању и да је њена опрема руска", објаснио је Бачевић. Једна од идеја је да потенцијални руски купац договори са крагујевачким "Фијатом", који је један од корисника челика из Железаре, пласман "Фијатових" возила на руско тржиште.

Бачевић је рекао да је српски министар финансија разговарао са представницима "Фијата" и да је то за њих сасвим прихватљиво.

"То би нама решило низ проблема, тим пре што железара ради на тихом ходу и држава даје 150.000 евра месечно за те сврхе", навео је Бачевић и додао да би, с друге стране, било скупо и поновно покретање тог процеса.

Јужни ток национални пројекат

Говорећи о Јужном току, који је, како је истакао, такође био тема данашњих разговора, Бачевић је рекао да ће до краја септембра у Скупштини бити изнет предлог да он буде проглашен за национални пројекат чиме би се избегли неспоразуми око експропријације. 

Бачевић је такође навео да са руске стране постоји жеља да се у децембру почне са реализацијом пројекта.

Упитан хоће ли председник Русије Владимир Путин присуствовати почетку радова, он је рекао да постоји жеља НИС-а и Гаспрома да он дође и да у исто време отвори рафинерију у Панчеву. "И ми у Србији имамо такву жељу", додао је Бачевић.

Министар је подсетио да је Јужни ток пројекат вредан 1,9 милијарди евра на територији Србије и да ће имати два крака који ће се рачвати од Ниша.

"Србија њиме стиче потпуну енергетску независност, постаје значајан фактор у региону, а Јужни ток има више од регионалног значаја и може да допринесе и томе да у значајној мери појефтини гас", рекао је Бачевић.

Према његовим речима, о важности Јужног тока сведочи и заинтересованост Македоније да се прикопча на правац који би ишао ка Италији, али на то Србија, како је додао, не може да утиче.

Милан Бачевић се осврнуо и на спорно питање дугова измедју НИС-а и Србијагаса. Како је прецизирао, реч је о 160 милиона евра, од чега је 135 милиона из ове године, а 25 милиона пренето.

Према његовим речима, постоје два могућа приступа за решавање овог проблема, а он се залаже да НИС преузме панчевачку Петрохемију. "То би био добар пословни потез за обе стране, наш стручњаци остају на својим местима, а НИС добија капацитете за производњу и других деривата", сматра Бачевић.

Како је додао, још једно спорно питање је захтев НИС-а везан за рудну ренту, који српска и руска страна различито тумаче: у уговору стоји да би НИС могао да рудну ренту од три одсто користи, како сматра Србија, само док траје процес изградње рафинерије у Панчеву, док руска страна сматра да је то док траје век рафинерије.

Бачевић је подсетио да други у Србији плаћају рудну ренту од седам одсто, а само Руси три одсто, као и да је та рента у самој Русији већа.

Тражи се решење за Винчу

Министар рударства каже и да се тражи решење за Институт у Винчи. Бачевић се осврнуо и на проблем који постоји у Институту, где је једна руска компанија испоручила опрему за изградњу акцелератора, али порез и царина нису плаћени, јер је тај извоз био део клириншког дуга.

Винча је у надлежности министарства просвете, подсетио је министар, и рекао да се решење за овај проблем тражи, јер се планира и испорука другог дела опреме да би се акцелератор довршио.

Министар је рекао да су осим њега данашњем састанку Комитета за међувладину сарадњу присуствовали саветник министарства финансија и двојица саветника премијера, а са руске стране 21 учесник на челу са министром енергетике Александром Новаком.

Даљи рад ће се, како је додао одвијати по радним групама које ће водити еснафске разговоре.

Бачевић је најавио да ће сутра са Новаком потписати протокол који се састоји од више тачака, а једна од њих је и питање кредита. Међу осталим тачкама су, како је додао, убрзање радова на "Јужном току", питање Железаре "Смедерево" и "Железнице Србије".

Министар рударства је у Москву допутовао јуче, а посету завршава сутра. Он је истакао да ће се састати са представницима "више озбиљних руских компанија" са којима ће разговарати о могућностима инвестирања у Србији.

Према речима Бачевића, на састанку с представницима "Гаспрома" учествоваће директор НИС-а Кирил Кравченко и Дмитриј Малишев, који је био преговарач око продаје НИС-а.