Српски извоз у Африку

Недавне револуције у Африци нису битно утицале на спољнотрговинску сарадњу Србије са тим земљама, па је вредност извоза и даље између три и пет одсто бруто домаћег производа.

Полугодишњи извештаји показују да је повећан извоз у Тунис, Алжир, Етиопију и Јужноафричку Републику, где су наше фирме нашле нова тржишта. У Африку извозимо обојену металургију, акумулаторе, ауто-гуме, пољопривредну механизацију, грађевинске машине, дрвену амбалажу, лекове и храну.

Индустрија мотора Раковица, прошле године извезла је 300 трактора у Етиопију а ове године планира 10 пута већи извоз. Договорено је да у наредних пет година извезу 15.000 трактора а вредност посла је 17 милиона евра.

И поред тога што је у реструктурирању, ИМР има 750 стално запослених и још 100 хонорараца који редовно примају плату, углавном захваљујући извозу у Етиопију и Египат.

"Афричко тржиште је огроман потенцијал за Србију, поготово што они траже релативно јефтине производе, не тако компликоване - што наш трактор јесте", каже директор Индустрије мотора Раковица Зоран Радосављевић.

Радници ИМР-а су задовољни. Иако раде прековремено, чак и викендом, кажу да се услови у фабрици побољшавају.

И српска храна налази свој пут до Африке. Неопланта је извезла првих 60 тона конзервираних месних прерађевина у Анголу, а припрема се и за извоз у Јужноафричку Републику.

"Проблем је усклађивање ветеринарских сертификата за извоз на то тржиште. Поред Јужноафричке републике наставићемо ширење пословних процеса и на остала тржишта подсахарског региона, где Нелт има своју дистрибуцију, као што је Мозамбик, Малави, Замбија", наводи комерцијални директор Неопланте Слободан Василић.

У Привредној комори Србије кажу да су наше извозне могућности ограничене али да имамо довољно технологија и производних линија које бисмо могли да преселимо у неке афричке земље. Зорица Јекић, из ПКС, каже да би то подразумевало комплетно пружање услуга уз обуке, које би и нама омогућило куповину нових технологија и нове опреме.

Привредницима који извозе у Африку, најчешћи проблем је недостатак новца за обртна средства и недостатак гаранција за велике инфраструктурне послове.