Кад поверилац постане дужник

Осим јавног дуга државе који је прешао законску границу, честа тема у јавности јесте и дуг државе за комуналије, дуг према приватном сектору, неизмирене обавезе предузећа према грађанима, али и грађана према држави и јавним предузећима.

Сви су сагласни да се ланац дуговања мора прекинути, али нико не жели да буде најслабија карика. Кола се, међутим, увек ломе на најслабијима. 

Слађана Михајловић једина је запослена у својој петочланој породици. Последњи послодавац, код кога је престала да ради почетком године, већ седам месеци дугује јој око 40.000 динара.

Прича да јој је послодавац дао отказ, а да јој је остао дужан и да те паре није наплатила. У међувремену и она је од повериоца постала дужник.

"Измиривала сам колико сам могла, створио се дуг, они су мене једном опоменули, следећи пут су дошли и искључили струју", прича Слађана. 

Само пред београдским судовима је више од милион и 700.000 предмета који чекају извршење, а сада су у ту сврху ангажовани и приватни извршитељи. Када им закуцају на врата, грађанима не помаже објашњење да и сами имају ненаплаћена потраживања.

"Он има права да покрене судски спор против послодавца и да у одређеном другом извршном поступку наплати то своје потраживање. То је једна ствар, његово потраживање према послодавцу је један поступак, који може доћи до извршења, а са друге стране овај поступак који се односи на његов дуг према комуналним предузећима или неким другим физичким лицима од којих је позајмио новац просто је друго потраживање", објашњава адвокат Ненад Цвијетићанин.

Чак и када се обрате суду, грађани много брже плате дуг него што га наплате. То није случај са државом.

Тако, рецимо, бивша влада за комуналије дугује више од пола милиона евра, а приватном сектору јавни дугује више од милијарду евра.

Стручњаци сматрају да прописи морају да се примењују тако да држава не буде повлашћена.

"Против мене је механизам, на пример у кривичном поступку, и полиција и суд и тужилаштво, дакле цео механизам је на оној страни, и ако цео тај механизам може да контролише мене као грађанина, онда наравно да мора да контролише и посолодавца и оне који крше прописе", каже професор Правног факултета Унион Небојша Шаркић.

Да би систем функционисао, морају се једнако ефикасно примењивати сви закони. Како они који од грађана траже да поштују обавезе према држави, тако и они који државу обавезују да штити права грађана.