Концесија или кредит, шта је исплативије?

Спор двојице министара о томе ко је надлежан за градњу Коридора 11, привремено је бацио у сенку полемику о томе који је економски модел најбољи за реализацију овог пројекта. Економисти и консултанти за страна улагања кажу да и кредит и концесија могу бити финансијски неповољни, имајући у виду ситуацију у којој се Србија налази. Ипак, и једни и други сматрају да је најскупље одлагање градње аутопутева у Србији.  

После Азербејџана, који је понудио кредит од 300 милиона евра за једну деоницу Коридора 11, из Кине је стигла друга понуда, да за 2,6 милијарди евра изграде цео коридор. На Србији је да изабере да ли ће с Кинезима потписати уговор о кредиту или концесији. С концесијама до сада нисмо имали много среће.

Консултант Махмут Бушатлија каже да последњих 30 година нигде у свету није успела саобраћајна концесија. 

"Уколико концесионар има уговор са државом да само одређено време експлатише неки пут, онда није заинтресован да га уради темељито, него брзо и да почне експлоатација. Није заинтересован да га добро одржава, јер га има само одређено време на располагању. И на крају, није заинтересован да га доведе у потпуно исправно стање кад га предаје", каже Бушатлија.

Ипак, и ово донекле зависи од вештине преговарања. Концесија би, према речима Бушатлије, била добра само ако би Кинези пристали да деле судбину наплате путарине тј. да држава Србија не буде у обавези да кинеској страни надокнађује разлику, ако саобраћај не буде имао пројектовану густину.

Осим тога, могуће је уговором прецизирати и квалитет градње, као што рецимо, ради Светска банка, која кредитира градњу Коридора 10 у Србији.

С друге стране, ни кредит се не чини као добра опција. Поједини економисти сматрају да због висине јавног дуга и скупих кредита Србија у овом тренутку не сме додатно да се задужује. С обзиром на то да сами немамо новца за градњу, преостаје, кажу, само концесија.

"Остаје нам трећа алтернатива, концесија по БОТ моделу - изгаради, уживај и предај. То је за Србију у овом тренутку реално. Остаје само, ако је то могуће, да Србија са будућим концесинаром рашчисти добро концесиони уговор, како највише одговара интресима Србије", каже професор Економског факултета Љубодраг Савић.

Као један од највећих проблема при уговарању, професор Савић наводи висину цене путарине и услова за њену промену. То је нарочито изражено у земљама које имају високу инфлацију, као што је случај са Србијом.

Наглашава, ипак, да не треба више одуговлачити с градњом ауто-путева, јер баш то изазива највеће губитке. Добра инфраструктура привлачи стране инвеститоре и повећава транзит, што опет води до отварања нових радних места.