Вицегувернер поднео оставку

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић поднео је оставку на место вицегувернера, о чему је обавестио председника Скупштине Небојшу Стефановића, објављено је на сајту НБС.

Марковић је навео да се начином доношења, али и променама Закона о Народној банци Србије из августа 2012. године, пошло корак уназад у односу на достигнуте стандарде транспарентности и независности у модерној светског економији.

"Начин доношења Закона доводи до дугорочне неизвесности у погледу доследности монетарне политике. Тиме се дугорочно угрожава кредибилитет монетарне политике у Србији, чак и ако је у будућности буду спроводили најкомпетентнији људи, јер ће увек постојати сумња да ли ће за недељу дана бити вођена потпуно другачија политика", наводи Марковић, образлажући разлоге оставке.

Бојан Марковић очекује да ће будуће Владе Србије "сагледати лекцију из ове епизоде и претходних удара на независност НБС и неће дозволити да се слична искушења стално понављају".

"Чврсто верујем да је у друштву у којем је корупција висока много битније задржати висок ниво стручности, професионализма и транспарентности него бити флексибилан у смислу прихватања појединих на око добронамерних захтева из формалних и неформалних утицајних извора", навео је Марковић.

Компромиси, у смислу чињења неким привредним или државним субјектима онога што не би учинили свима, потпуно би обесмислили ефикасност монетарне политике и довели до конкретних дугорочних трошкова за српску државу и народ, оценио је Бојан Марковић.

Значајни резултати

Марковић је навео да је у последње три године, колико је на функцији вицегувернера, српска монетарна политика деловала у врло неповољним околностима, и с обзиром на околности постигла значајне резултате.

Србија је, како је истакао, једна од ретких земаља у свету чији је кредитни рејтинг у последње три године порастао на ниво виши од преткризног. Тако је и каматна стопа по којој је Србија могла да се задужи на светском тржишту, такозвана премија ризика, по први пут била испод земаља попут Мађарске и Хрватске.

"Без независне и кредибилне монетарне политике, као и очуваног високог нивоа девизних резерви НБС, до овога не би могло да дође. А сваки проценат мање каматне стопе за Србију значи милионске уштеде за нашу државу, привреду, становништво и банке", истиче Марковић.

Марковић истиче да се девизни курс у јавности често поимао као нестабилан у последње три године. "Али, уз седам и по одсто буџетског дефицита у БДП-у, одсуство озбиљних структурних реформи које би побољшале пословно окружење и продуктивност и изузетно висок дефицит текућег биланса, било је тешко чувати стабилан курс динара и контрапродуктивно покушавати одбрану фиксног нивоа курса", навео је Марковић.

"Да смо то покушали, девизне резерве би се брзо истопиле, курс поред таквих дефицита не бисмо одбранили, а истопљене девизне резерве би довеле до пада рејтинга и раста премије ризика", навео је Марковић.

Бојан Марковић наводи да не би било добро поновити неодрживо повећање куповне моћи бирача енормним јачањем реалног курса динара као што је монетарна политика НБС радила у периоду од 2001. до 2002. године и на тај начин "готово убила сваку домаћу производну и извозну шансу Србије у наредних десет година и довела до неодрживо високог дефицита текућег биланса и покривености увоза извозом од испод 50 одсто".

Такође, како наводи, решење за отклањање дефицита у буџету не налази се у прекомерном стимулисању раста потрошње изнад производног раста земље као што је то било у периоду од 2005. до 2008. године.

"На тај начин могуће је у кратком року повећати државне приходе од пореза на потрошњу, попут ПДВ-а, или приходе од увозних царина, јер велики део потрошње одлази на увозне производе. Али овакав начин пуњења буџета нужно води до неодрживих нивоа дефицита текућег биланса од преко 20 одсто, као што је то био случај у Србији у 2007. и 2008. и отвара врата великој будућој кризи и много озбиљнијем стезању каиша у будућности", наводи Бојан Марковић.