Џејн Армитиџ: Позајмица само уз реформе

Регионална координаторка Светске банке за Југоистичну Европу Џејн Армитиџ поновила у ексклузивном интервјуу за РТС да је та банка спремна да Србији обезбеди 400 милиона долара, али и да постоје одређени захтеви који би утицали на постепено смањивање дефицита.

Ви се још нисте обратили новинарима од доласка овамо и састанака са новом владом и председником Николићем. Хвала лепо на овом првом интервјуу и желим Вам добродошлицу у РТС. За почетак, најављено је да је Светска банка вољна да нам позајми 400 милиона долара. Но, питамо се под којим условима?

То је тачно, сума која је поменута, 400 милиона долара јесте износ који је Светска банка спремна да обезбеди Србији у наредних 12 месеци за подршку буџету. Но, када дајемо новац за буџетску подршку, имамо и одређене захтеве.

Први и најважнији јесте да морамо бити уверени, када финансирамо буџет, да постоји средњорочни економски, макроекономски оквир који је здрав тако да се дефицит постепено смањи. И други, такође, како би постао очито одржив. Зато је веома важно да Србија врло брзо постигне споразум са ММФ-ом како би тај целокупни макрооквир био здрав. Наравно, потребне су реформе када су посреди јавни трошкови, пензиони фондови и јачање безбедносних мрежа, а важан је наставак реформи у државном и предузетничком сектору.

Чини се, након састанка са министром Динкићем, да је Светска банка лако одлучила да позајми новац?

Мислим да Србија, као све земље на Западном Балкану, јесте под јаким утицајем негативне ситуације у еврозони. Већи део Европе јесте у рецесији, а то има негативне последице по Србију као и по друге земље. Раст је ове године у Србији био негативан, у првом кварталу минус 1,3 одсто. Чули смо, пре неколико дана, да је у другом кварталу БДП, такође, пао.

Србија је заиста у тешкој ситуацији, раст је изузетно низак, фискални дефицит се повећао, дуг се повећао и очигледно да ће Србији бити потребан јак програм прилагођавању таквој ситуацији. На нама је да помогнемо, сарађујемо са државом и позајмимо новац док се држава прилагођава новој ситуаицији.

После свега што сте чули од нашег министра и председника, и према информацијама којима сами располажете, да ли Ви мислите да ће Србија имати снаге да се прилагоди?

Мислим да хоће и мислим да мора. Као што знате, дефицит је ове године био шест или више одсто. Дуг је оштро скочио. Пре неколико година донели сте закон по коме је дуг требало да буде највише 45 одсто, што је изузетно добра мера, али је сада премашио 50 одсто и расте.

Земља ће морати да позајмљује са међународног тржишта и од међународних финансијских институција. То мора да покаже да се реформише. Србија не може да настави да позајмљује, мора да предузима реформе које смањују трошкове и њене трошкове чине ефикаснијим и побољшавају инвестициону климу за пословне људе.

Да ли сте од наше Владе добили уверења да ће учинити све ово што сте до сада поменули?

Јесам. Чини ми се да су сви посвећени реформама. Ово су изузетно тешке реформе, тешке су и са политичке и са техничке стране. Влада ће морати да се обрати грађанима Србије који тешко живе. Незапосленост је висока, инфлација расте. Грађани ће морати да виде да се реформе спроводе, можда повећање БДП-а. Ово су тешке мере. Влада ће морати да објасни грађанима зашто је све ово неопходно.

Ми неможемо да помогнемо у јачању политичке воље, али можда можемо да покажемо како се Србија може поредити са другим земљама у региону и у свету и покажео да Србија мора да спроведе одређене реформе.

У поређењу са другим земљама у региону и свету, да ли је економска ситуација у Србији боља, гора или иста?

Извесно, све земље у Европи и на Западном Балкану пате или осећају ову кризу еврозоне. Раст је низак свуда у региону. Дефицит и дуг јавног сектора расте, али чини се да ниво дуга у Србији долази до опасних износа. Тако да је у Албанији дуг близу 60 одсто, у Црној Гори дуг је преко 50 одсто. Србија у том смислу није сама. Но, и даље јавни сектор чини већи део економије Србије, око 45 одсто, што мора да се промени током времена.

Србија, такође, није довољно успешна када је реч о пословној клими. Чини ми се да је на 92. месту на листи од 180 земаља. Србија може да се попне на тој листи. Ако се осврнемо на Македонију, на пример, они су по том индикатору много јачи. Ми смо вољни да помогнемо Србији да спроведе реформе и верујем да министар Динкић има веома јасан план да се суочи са овим баријерама када је бизнис у Србији по среди.

Сада се много прича о смени гувернера. Који је Ваш коментар и коментар Светске банке по том питању?

Током мојих састанака са различитим владиним функционерима поновила сам да је принцип независности централне банке веома важан. Пре неколико година, 2010. године, Србија је ојачала своје законодавство како би ојачала независност централне банке. Мислим да је врло важно да се тај принцип поштује.