Афера "Агробанка"

Због ненаплативих потраживања, крајем прошле године у "Агробанци" је уведен стечај, а из буџета су издвојена значајна средства за оснивање "Нове Агробанке". Осим пореских обвезника, оштећени су и мали акционари, који прете тужбом.

Из Владе стижу и најаве да би афера у вези са једном банком могла да буде расветљена већ до краја августа. Иако први потпредседник Владе Србије задужен са безбедност и борбу против корупције и криминала Александар Вучић у синоћној емисији РТС-а "Реч на реч" није прецизирао о којој банци се ради, у јавности се спекулише да је реч о "Агробанци".

Акционари "Агробанке" доживели су судбину штедиша некадашњих пирамидалних банака. Штедишама "Дафимент" и "Југоскандик" банке држава је, додуше, после много година, дала обвезнице, па произлази да су се мали акционари "Агробанке" више коцкали од њих.

"Није уопште спорно да је компанија пословала лоше, него то што је то лоше пословање било скривено иза финансијских извештаја који су показивали квалитетно пословање и самим тим многи инвеститори су се у складу са тим и понашали", каже Ненад Гујаничић, берзански посредник.

Мали и средњи повериоци "Агробанке" у стечају не губе наду, јер се најављује преиспитивање кривичне одговорности пословодства.

"Велико је питање прво да ли ће бити гоњени, за шта ће бити гоњени, па тек онда можемо да дамо прецизније одговоре да поставимо питање да ли би они могли да се обештете из приватне имовине таквих лица", каже Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије.

Међутим, правила су таква, каже Ђорђевић, да особе које су оглашене кривично-одговорним за наношење штете, могу да одговарају својом личном имовином.

За разлику од малих акционара, велики депоненти, "Хипо група" и страни инвестициони фондови, не могу да рачунају на исплату штете. Они су најавили међународну тужбу.

"Не смемо да ризикујемо 70 милиона евра колико се прича да ће страни инвеститори покренути тужбе пред европским институцијама, већ држава мора да утврдити где је кривица настала, да предузме конкретне мере да заштити своје грађане, а и сектор без кога нема развитка, а то су стране инвестиције", каже Владимир Круљ, економски консултант.

Штету због пропасти "Агробанке" већ плаћају порески обвезници. Како би спречила домино ефекат у банкарском систему, држава је уложила 220 милиона евра у "Нову Агробанку".