Црне прогнозе на тржишту рада

Око 750 хиљада људи у Србији званично тражи посао, кажу у Националној служби запошљавања.

Драган Чупић је дипломирани правник, а на посао чека две године. За његову струку, каже да посла нема. "Радио сам у Пореској управи као волонтер годину дана и то је све. Сада тражим посао", каже Чупић.

Госпођа која није желела да се представи дипломирала је на Пољопривредном факултету и понуђен јој је посао на граници са Републиком Српском. "Ја сам из Београда и то је мени далеко и нисам хтела да одем. Имам старе родитеље и не могу да путујем до тамо", каже она.

Синдикати сматрају да је стопа незапослености много већа и да, према анкетама о радној снази, износи 25 одсто.

Зоран Михајловић из Самосталног синдиката Србије процењује да ће између 100 и 150 хиљада људи остати без посла уколико се тај тренд настави, односно ништа се не постигне на пољу новог запошљавања, инвестиција и формирања нових радних места.

"То је нешто што ће се приближити стопи од 33 до 34 одсто, а то је неодрживо", наводи Михајловић.

По броју незапослених у региону испред нас су само Македонија са 31 одсто незапослених и БиХ са 28 одсто.

Упркос томе, у Националној служби запошљавања (НСЗ) кажу да не очекују знатније повећање незапослености до краја године. "Ако говоримо о анкети о радној снази, неке процене су да се може очекивати даљи раст стопе незапослености од 1,8 до 2 одсто", наводи Драган Ђукић из НСЗ-а.

Исплата новца за активне мере запошљавања касни, а мере за повећање запослености које најављује нова Влада, резултате ће донети тек следеће године.

Рекордна незапосленост је и у Европској унији. Просечна стопа већа је од 11 одсто. Највећу незапосленост имају Шпанија 24,6 и Грчка 21,9 одсто, а најмању Аустрија – 4,1 одсто.