Немачки предлог за спас Шпаније

Шпански пословни дневник Економиста објавио је да је Влада Немачке спремна да иницира одобравање до 300 милијарди евра за Шпанију из фондова еврозоне за спас финансијски слабљених чланица.

Тај новац би, како је указано, био довољан шпанским властима како би могле да се уздрже од позајмљивања на отвореном тржишту током периода од две године.

Истовремено се очекује да услови за одобравање тог зајма буду повољни, знатно нижи од садашњих каматних стопа на шпанске обвезнице. Према подацима инсајдера, реч је о кредиту по камати од 2 до 2,5 одсто годишње.

Извори листа Економиста су указали да би прва транша од око 100 милијарди евра била пуштена из привременог Европског фонда за финансијску стабилност, а преосталих 200 милијарди евра из сталног Европског стабилизационог фонда који ће постати оперативан у септембру.

Програм који предлаже Немачка би спречио банкротство Шпаније и допринео би да Европска централна банка (ЕЦБ) не буде приморана да предузме велику куповину шпанских обвезница на отвореном тржишту са циљем снижења каматних стопа на те вредносне хартије.

Немачке власти су више пута изјављивале да прва рунда таквих куповина, коју је ЕЦБ обавила у периоду од августа 2011. до марта 2012, није решила проблем високог приноса на шпанске владине обвезнице, већ је допустила да Шпанија даље ослаби и да не спроводи неопходне структуралне реформе.

Инвеститори су уверени да Шпанији остаје све мање време да самостално решава проблеме раста трошкова задуживања који се задржавају на рекордно високим нивоима од око 7,5 одсто.

Банкротства шпанских региона?

Ситуација у Шпанији у међувремену постаје све тежа. Полуаутономни региони те земље су погођени великим мањком новца у буџетима, што прети да подстакне серију регионалних банкротстава.

Каталонија ће добити 3,5 милијарди евра кредита централне владе за спасавање, а новац траже и Валенсија и Мурсија.

Регионалним владама Шпаније предстоји да до краја године рефинансирају укупно 15 милијарди евра дугова, а локалне власти тренутно тај новац немају.

Најновије истраживање Међународног монетарног фонда је показало да ће дуг шпанске владе већ следеће године порасти са 84 на 96 одсто бруто домаћег производа.

Већ је постало извесно да помоћ еврозоне за директну докапитализацију шпанских банака од 100 милијарди евра можда неће бити довољна за извлачење земље из дужничке кризе.

Шпанске власти све чешће иза затворених врата разматрају неопходност тражења пуне помоћи од Европске уније и ММФ-а за спасавање земље. Колико би новца било потребно још нико није спреман да каже, мада низ стручњака наводи фантастичне цифре, све до 400 милијарди евра.

Упоредо са Шпанијом, расту и приноси на суверени дуг Италије која ништа мање не забрињава инвеститоре.

Према оцени стручњака, мала је вероватноћа да тржишта могу да издрже такву динамику дуже од следећих 15 дана. Они, при том, све одлучније позивају Европску централну банку да на тржишту отпочне куповину дужничке хартије проблематичних земаља.