Шошкић: Не подносим оставку

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да нема разлога да подносе оставку, нити да жели да полемише са политичарима о тој теми.

"Нема разлога да подносим оставку и уопште не размишљам на ту тему", рекао је Шошкић, одговарајући на питања новинара у вези са спекулацијама у јавности да нова владајућа коалиција на том месту жели да види Јоргованку Табаковић.

НБС је често изложена критикама и власти и опозиције, рекао је Шошкић и додао да он нема ништа против критика.

Шошкић је поручио да онај ко жели некога да смењује треба да користи уставне и законске механизме предвиђене за то.

Одговоре на питања зашто је динар ослабио и зашто је све поскупело, која му последњих дана упућује Српска напредна странка, Шошкић ће, како је рекао, дати ових дана у ауторском чланку, и то више као економиста него као гувернер централне банке.

Гувернер НБС је рекао и да изјаву мандатара Ивице Дачића, у којој је критиковао финансијски сектор, не види као напад на НБС.

"Када је реч о високим каматама, било би занимљиво чути да ли је држава у банкама у којима је власник или сувласник покретала иницијативе да те банке своје услуге пружају по нижим ценама од просечних на тржишту", поручио је гувернер НБС.

Шошкић је рекао да је договоре који би олакшали враћање кредита привреди и грађанима могуће направити, али да њих треба да постигну банке и клијенти, а не банке и држава.

За пропусте у "Агробанци" криви власници

Гувернер НБС рекао је да су неосноване критике да је НБС направила пропусте у супервизији пословања "Агробанке" и указао да је одузимање дозволе за рад тој банци неуспех њених власника, односно акционара.

"НБС је открила проблеме у пословању Агробанке за које нису криви они који су ух открилим већ они који су их створили", рекао је Шошкић.

Шошкић је подсетио да је централна банка "Агробанци" увела привремене мере у октобру 2011, а дозволу за рад јој одузела крајем маја 2012. због тога што је била "критично поткапитализована услед значајних кредитних губитака".

Губитак "Агробанке", у којој је држава имала удео од око 20 одсто, на крају 2011. године био је 11,8 милијарди динара изнад износа капитала. Агенција за осигурање депозита је 25 дана после одузмања дозволе за рад "Агробанци" увела стечај у ту банку, а њене депозите и обавезе према клијентима преузела је Нова Агробанка којој је НБС дала дозволу за рад.

"Банке су предузећа и одговорност за њихово пословање имају власници, а посао НБС је да надгледа њихово пословање и штити јавни интерес, односно да онемогући да пословање банке угрози сигурност депозита становништва, привреде и финансијску стабилнослт у земљи", указао је Шошкић.

Истакао је да посао централне банке није, као што се то чује у јавности, да штити акционарски капитал од губитака у пословању банке и акционаре од лоших одлука извршног и управног одбора банке које су сами власници изабрали.

НБС је, према речима Шошкића, извештај о контроли бонитета и законитости пословања "Агробанке" доставила Министарству унутрашњих послова и Управи криминалисричке полиције и очекује да буду предузете одговарајуће мере према управи те банке. НБС је од 2001 до 2012. године одузела дозволу за рад од 28 банака.

Мере фискалне консолидације - нужност

Гувернер Шошкић рекао је да су мере фискалне консолидације, које треба да спроведе нова влада, нужност, а не ствар избора и да ће НБС радити све да обезбеди ценовну и финансијску стабилност као битан оквир за подстицајан привредни амбијент у Србији.

Шошкић је истакао да се у Србији у наредном периоду очекују благи инфлациони притисци због ниске основе из истог периода прошле године, раста цене пољопривредних производа, очекиваног раста цена под контролом државе у другој половини године, као и раста увозних цена због корекције курса.

Према његовим речима, постојећи ниво референтне каматне стопе у Србији је релативно висок, а кључни услови за њено снижавање су фискална консолидација, као и веће коришћење динара у финансијском систему.

"Оно што верујемо да је непосредно пред нама од високе важности, то је релативно брза и интензивна примена фискалне консолидације, уз наставак аранжмана са ММФ-ом", рекао је Шошкић.

Он је указао да је од априла раст инфлације вођен растом цена хране и да је она у јуну износила 5,5 одсто, напомињући да је Србија једна од земаља у којој је раст цена у циљаним границама.

Говорећи о привредној активности у земљи, Шошкић је нагласио да ће, према процени НБС, раст БДП-а у другом тромесечју ове године бити 0,7 одсто, и пре свега ће бити вођен растом нето извоза и у мањој мери растом финалне потрошње.

Негативан допринос кретању БДП-а очекује се по основу инвестиција, на шта указује пад увоза и производње опреме и недовољан прилив страних директних инвестиција.

Према речима гувернера, девизне резерве НБС су на задовољавајућем нивоу и износе око 10,1 милијарди евра, а нето девизне резерве износиле су 5,5 милијарди, што задовољава критеријуме ММФ-а.

Када је реч о кретању курса, Шошкић је навео да је динар према евру изгубио нешто мање од 10 одсто од почетка године, што, како је навео, није померање које је необично у режиму флуктуирајућег девизног курса у коме је Србија.

У јулу је динар ојачао за 0,7 одсто чему су највише допринеле измене регулативе о обавезној резерви банака, које су за резултат имале стабилизацију кретања на девизном тржишту, рекао је Шошкић.