И Словенија посустаје

Још у време Југославије, Словенија је предњачила у економском развоју. Додатни ветар у леђа добила је чланством у Европској унији. Банке су повољно добијале новац и исто тако га делиле кроз повољне кредите. Криза је то променила и показале су се слабости словеначке економије, посебно банкарског сектора, због којег није искључено да и Словенија стане у ред за помоћ европских партнера.

Дамир Голоб се пре двадесет година охрабрио да оде из познатог предузећа за прераду дрвета и отвори приватну радионицу за израду намештаја.

Почео је у гаражи са једним радником. Посла је било толико да се радионица морала проширити, а број радника повећати на осам. А онда је дошла криза.

"Кризу осећамо кроз мањи број поруџбина. Раније смо углавном радили за предузећа, али она сада штеде. Преостало нам је да радимо за појединце, а до поруџбина долазимо само кроз препоруке због нашег квалитетног рада. Решење налазимо и у повезивању са другим радионицама", рекао је Дамир.

Словеначка влада се бори против рецесије. Светска банка прогнозира ове године смањење привреде за 1,2 одсто.

"Многе владине мере нису пријатне - смањење плата у јавном сектору и слично. Али, хвала богу, скупштина их је прихватила, па имамо основу за подстицање економског раста. Привреди ћемо кроз јавне конкурсе дати око 400 милиона евра", рекао је министар за привредни развој Радован Жерјав.

Жерјав каже да су за Словенију у овом тренутку инвестиције најважније.

"Отклањамо правне и бирократске препреке, да би привредници лакше дошли до новца, а наше пословно окружење било привлачније. Не разликујем домаће и стране, све инвестиције су добродошле", рекао је словеначки министар за привредни развој.

Од владиних мера, као посебно драстичне издвајају се предложене измене закона о раду. Директорима се даје огромна моћ над судбином запослених, која подразумева и отказе без образложења.

Влада тврди да су измене неопходне да би се покренуло тржиште рада. Мада је стопа незапослености нижа од европског просека, у односу на време пре кризе - удвостручила се.

Економски аналитичар Андраш Грахек каже да је ситуација драстична, тако да и промене које треба да се десе, морају бити драстичне. 

Слабост словеначке економије је банкарски сектор.

Влада тврди да још може без финансијске помоћи европских партнера, али свима се чини да ће стати у ред иза пет земаља које су је већ тражиле. Зато Словенија није више најбољи ученик у разреду, како су говорили о њој кад је примана у чланство Европске уније.