Здраво, али скупо

Иако се у свету све више тражи, у Србији се органска храна и даље слабо купује и троши. Површине на којима се она узгаја, међутим, из године у годину се повећавају, али у тој производњи и даље заостајемо за Европом. И док су у свету органски производи од конвенционалних скупљи око 40 одсто, у Србији је та разлика много већа, чак два до три пута.

Произвођач органске хране Зорана Гајић каже да је највећи проблем са којим се суочавају недостатак семена за житарице и поврће.

"У органској производњи довољно је да се води дневник где се на дневној основи уписује све што се на пољопривредном газдинству ради", каже Зорана.

Органска храна се најчешће продаје на пијацама.

"Људи купују здраву храну ако знају од кога купују, ако знају произвођача, ако знају које су методе производње", каже Вивијан Шедлер, произвођач органске хране.

Дарко Станковић, продавац органске хране, каже да неко то ради из помодарства, неко због здравља, а неко зато што то воли.

Иако интересовања за органску храну има, она се још не купује у великим количинама. Најчешће зато што је два до три пута скупља од конвенционалне. Па тако, органска шаргарепа кошта 150 динара, паприка 200, парадајз и до 300, блитва 60, а комад келерабе 50 динара.

Иако је и понуда за сада скромна, све је више произвођача који желе да се баве органском производњом.

"Ми то видимо и по броју поризвођача који нас контактирају, који траже додатни материјал како би се више упознали са методама органске производње, а што се тиче шансе за извоз, ми највеће количине органских производа и извозимо", каже Јелена Милић из Министарства пољопривреде.

На западу се органска храна одавно користи. Владимир Николић лековито биље продаје у иностранству и каже да му је теже да робу произведе, него да нађе купца.

"Тешко је ако сакупљате дивље биље да дођете до бројева катастарских парцела, а то је неопходно да бисте урадили сертификацију", каже Владимир Николић из "Хербе".

Органска производња у Европи заузима 10 милиона, а у Србији 6.200 хектара. У то нису урачунте површине са којих се сакупљају плодови у природи. Како вода, ваздух и земљиште у Србији нису загађени, могућности за повећање производње постоје, а произвођачи органске хране могу да рачунају и на веће подстицаје из буџета.