Врући кромпири за нову владу

Eкономски аналитичари упозоравају да је неопходно одмах решити проблем сиве економије, монопола на тржишту, реформисати порески систем и смањити јавни дуг, који је прешао 50 одсто БДП-а, али не новим задуживањем.

Милан Ћулибрк, помоћник главног уредника магазина НИН, каже да Србији недостаје много новца и да до краја године неће моћи да се финансира све што је планирано. Ћулибрк сматра да ће земља морати да тражи помоћ и да се додатно задужује како би платиле обавезе које стижу већ у септембру.

Радојка Николић, уредница магазина Бизнис, наводи да је буџет за ову годину лоше креиран и да нас сада стиже оно о чему се није водило рачуна, па је ново задуживање неминовно.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић сматра да ће сва предизборна обећања морати да се своде у реалне оквире након разговора са међународним финансијским институцијама.

Уредница магазина Бизнис сматра да је нови кандидат за министра финансија неко ко има сада шансу да покаже шта може да уради.

"Буџет је широко постављен, има ставки које се могу подвести под нерационалну потрошњу, као што су агенције, затим департизација предузећа и друге ставке. Могуће је неке ставке мало 'скресати', али мислим да се не може тако обезбедити новац који је потребан и позајмљивање са стране је неопходно", објашњава Николићева.

Ћулибрк не верује да ће бити формалног замрзавања плата и пензија, што је било једно од предизборних обећања.

"Пензије и плате неће бити замрзнуте, могу бити повећане за два одсто, али ће цене бити повећане за шест одсто и тако се може постићи жељени ефекат", наводи Ћулибрк.

Стојиљковић сматра да јавни дуг који сада износи 53 одсто БДП-а није тако застрашујуће, јер је у Европи већ уведен релаксиран тренд да се толерише јавни дуг до 60 одсто.

"Проблем је у томе како ћемо, уколико се извучемо, дугорочно водити озбиљну политику, како уозбиљити чиниоце политичке сцене и доћи до нечега што је прихватљива опција", упозорава професор Факултета политичких наука.

Како истиче, грађани желе краткорочна решења, они се не разумеју у економију.

Без "црвених лампица" и санкција 

Милан Ћулибрк подсећа и да се, кад смо пробили оквир јавног дуга, "никоме није упалила црвена лампица".

Иако по Закону о буџету није дозвољено да јавни дуг пређе 45 одсто БДП-а, Николићева објашњава да не постоји никаква санкција уколико се то деси.

Ћулибрк сматра да без спољне инфузије у виду новчане помоћи привредни раст не може да се одржи и да је један од лоших сигнала гашење пећи у смедеревској железари.

Радојка Николић напомиње да је цена што влада није формирана – ишчекивање, пре свега инвеститора.

Ћулибрк каже да ће се цена платити и када се влада формира и када буде јасно да многа предизборна обећања неће бити могуће испунити, пре свега запошљавање.

Стојиљковић сматра да је проблем Србије  пре свега у менталитету и да сви лоши трендови, као што су већи расходи од прихода, већа потрошња од производње, већи увоз од извоза, трају већ дуго.

Као проблеме, гости Ока 11 наводе и лоше оцене које добијамо када је реч о антимонополској политици, борби против корупције, повезаности предузећа и државе, процедуре у јавним набавкама. Оцењују да је све то допринело лошој економској ситуацији у Србији.

Као једно од решења уредница магазина Бизнис види искључиво транспарентност пословања државе, која ће бити у сваком моменту бити доступно грађанима на проверу.

Милан Ћулибрк сматра и да је много боље повећати ПДВ и на тај начин отплатити дугове, него их враћати кроз нова задуживања.

Поред реформе пореског система, неопходно је пре свега решити проблем сиве економије, монопола на тржишту, смањити марже, што може довести до тога да се номиналне цене не повећају и тиме се грађанима олакша, а приходи државе повећају, закључак је гостију емисије Око 11.