Упозорење НБС

Народна банка Србије скренула је пажњу Народној скупштини да су, без обзира на пад инфлације и поједине позитивне показатеље из претходне године, раст јавног дуга, потенцијална криза у еврозони, стагнација и неликвидност привреде, бољке које и даље прате нашу економију и угрожавају финансијску стабилност и привредни раст Србије.

"Сви ови подаци указују на неопходност да се што пре формира нова влада која ће бити у стању да обузда јавну потрошњу, а са друге стране да обезбеди услове за опоравак привреде", наведено је у редовном годишњем извештају за 2011. годину, који је НБС 29. јуна предала Скупштини.

У извештају се истиче да је јавни дуг премашио, не само границу дефинисану Законом, већ и границу изнад које је криза јавног дуга могућа и да је неопходно снажно фискално прилагођавање.

НБС је упозорила и на ризик кризе у еврозони која би имао утицаја на Србију с обзиром на веома значајан удео (73,8 одсто) страних банака у активи банкарског сектора наше земље, као и на обимну трговниску сарадњу са појединим земљама ЕУ.

Исто тако, скренута је пажња на забрињавајући пораст проблематичних кредита који су крајем 2011. године чинили 19 одсто од укупног броја одобрених кредита. У сектору привреде овај проблем је израженији (24,6 одсто), док у сектору становништва то учешће стагнира (9,1 одсто).

НБС је обезбедила банкама повољније услове за репрограмирање кредита дужницима, али и поред тога је забележен даљи раст проблематичних кредита који је у марту износио 20,4 процента.

Како би смањила утицај ових ризика на финансијску стабилност земље, НБС је наставила с пажљивим спровођењем и праћењем мера монетарне политике и појачаног надзора над финансијским институцијама, уз примену "Базел 2" стандарда и уважавања потребе рационалног управљања девизним резервама земље.

Новим стандардима регулације банака потребно је додатно обезбедити адекватну капитализацију банкарског система у Србији.

Тиме се, уз јачање одговорности власника за пословање банака, стварају додатни предуслови за смањивање ризика појаве случајева попут Агробанке и штите се порески обвезници, грађани и привреда од могућих последица кризе или злоупотреба од стране несавесних појединаца.

Мања инфлација

У претходној години забележена су и нека позитивна кретања. Пре свега, инфлација је крајем 2011. године била седам одсто, што је нешто више од горње границе одступања од циља, која је за крај децембра 2011. била шест одсто.

То је за 3,3 одсто мање у односу на инфлацију у децембру 2010. године. Овај позитиван тренд се наставио и у 2012. години што показује рекордно ниска стопа од 2,7 одсто у априлу.

Паралелно са падом инфлације, НБС је у току 2011. године смањивала и референтну каматну стопу да би на крају године она износила 9,75 одсто, односно 1,75 одсто мање него у децембру 2010. године.

Уз наведене резултате, релативна стабилност курса динара који је у 2011. години ојачао у односу на евро за 0,8 одсто и пораст штедње становништва за 6,6 одсто допринели су даљој изградњи поверења међународних инвеститора према Србији о чему сведочи и побољшање кредитног рејтинга земље са ББ- на ББ од стране агенције "Стандард енд Поор'с" у марту 2011. године, наводи централна банка.

Ови показатељи су обезбедили Србији боље услове и нижу цену евентуалног спољног задуживања и позитивно утицали на поверење страних инвеститора.

У препорукама за 2012. годину посебно место заузима јачање стабилности финансијског система.

У циљу заштите од девизног ризика, НБС ће наставити политику динаризације, односно, подстицања веће употребе динара кроз развој тржишта динарских хартија од вредности, стварање услова за увођење нових динарских производа и заштите од девизног ризика.

Потписан меморандум о динаризацији између Владе Србије и НБС представља добру основу интензивирања ових напора заједно са Владом и другим државним органима.

Посебна пажња ће се обратити на спровођење новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, са циљем да се обезбеди транспарентији рад банака и отклоне евентуални пропусти који су предмет жалби корисника, а самим тим изгради веће поверење грађана у банкарски и укупни финансијски сектор наше земље, наведено је у саопштењу НБС.