Регионална сарадња без резултата

Сарадња у региону и заједнички наступ фирми на трећим тржиштима, рецепт је за лакши излазак из кризе и борбу са све јачом конкуренцијом. Састaнaка је било и биће, али конкретних резултата још нема, није уговорен ниједан заједнички посао у некој трећој земљи.

Састајали су се често и на високом нивоу. Политичари у смедеревском Златном брегу, привредници у аранђеловачком Извору, па у Београду, Загребу, Тивту ...

Оцена је увек иста - муче нас сличне муке а лек би могао бити заједнички наступ на трећим тржиштима, пре свега у грађевинарству, наменској индустрији и индустрији хране... Чак је основан и конзорцијум Феникс са 40 грађевинских фирми.

Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић указује да није било помака у сарадњи с трећим тржиштима а у вези с регионалним производима. 

"Да бисмо дошли до регионалног производа потребно је да имамо развијену индустријску производњу, познато је да је у целом региону дошло до пада индустријске производње која је на нивоу 40 одсто из 1989. године", рекао је Милетић.

Ако се привреди помогне да ојача, промене се закони, уведу стандарди какве траже земље с којима бисмо више да сарађујемо, републике бивше Југославије имају шансу да нешто ураде на трећим тржиштима, кажу привредници, а политичари понављају да су земље региона природно усмерене једна на другу.

"Добар сусед злата вреди, ја се надам да ће се та сарадња врло брзо успоставити. У Србији ће се формирати влада, у Словенији се формирала и мислим да ће се брзо доћи на пут где смо били до сада да седнемо да се договоримо ", рекао је министар рада Хрватске Мирандо Мрсић.

И Цефта споразум, који се примењује од 2007. године, успостављен је да би се мале привреде региона ојачале и припремиле за заједнички наступ на трећим тржиштима.

За сада се углавном примењује део прописа који се односе на међусобну робну раземену, а сарадњу, кажу упућени, отежавају бројне скривене баријере због којих су и међусобна улагања непропорционална.

Хрватска улагања у Србији су 500 милиона евра, а српска у Хрватској - 41 милион евра.

Док у Србији послује око 200 хрватских предузећа са уложених пола милијарде евра, улагања из наше земље хрватска статистика региструје под "осталим", као занемарљиве вредности.

Фирме из Словеније су у Србију инвестирале милијарду и по евра, наше у Словенију само 96 милиона.

"Сарадња постоји и мора се развијати. Двадесет година од распада Југославије не сме бити препрека за нормалну сарадњу. Мислим да постоји простор да се та сарадња развија и задатак политике, председника, владе, јесте да је подстичу", каже министар за привредни развој и технологију Словеније Радован Жерјав.  

Иако нисмо смислили шта бисмо странцима заједно продали, статистика бележи да међусобно све више тргујемо. И оно што ми производимо, комшијама изгледа одговара - више им продамо него што од њих купимо. Прошле године та разлика била је већа од милијарду и по долара.