Европске берзе у паду

Нови шамар економији Шпаније. Снижен је кредитни рејтинг 28 њених банака. Лоше вести са Пиринејског полуопстрва прате и сумње у успех самита Европске уније о стабилизацији евра, јер је и Кипар затражио европску финансијску помоћ. Док европски лидери убрзано траже решење за дужничку кризу, Грчка је добила новог министра финансија, а на берзама– вредност акција пада.

Готово филмском брзином, после захтева Мадрида да Европа финансијски помогне шпанским банкама – уследила је одлука агенције "Мудис" да смањи њихов рејтинг. Пад рејтинга Шпаније кумовао је процени кредитне способности њених банака, за чије је спасавање потребно више од 60 милијарди евра.

"Помоћ шпанским банкама решиће структурне проблеме шпанске привреде. То мора да буде европско решење, јер наши проблеми штете целој Европској унији и евру", каже министар економије Шпаније Луис де Гиндос.

Инвеститоре онеспокојава и ситуација у Грчкој, која има новог министра финансија. Педесетпетогодишњи бивши банкар, проевропљанин и економски стручњак, именован је после оставке Василиса Рапаноса.

"Грчка је доказала да има снаге да реши тешкоће. Разбићемо предрасуде оних који не мисле тако", каже нови министар финансија Грчке Јанис Стурнарас.

Конфузија у грчкој влади и због здравствених проблема премијера додатно онеспокојава инвеститоре, који сумњају у успех предстојећег самита Европске уније о стабилизацији евра.

Петер Хелмер са Франкфуртске берзе каже да је грчки министар финансија поднео оставку, остали политичари су болесни, па ће европски самит бити одржан без главних глумаца.

"То је лош знак и плашим се да ће еврозона ускоро морати да се одвоји од Грчке", истиче Хелмер.

Сумње инвеститора подгрева и захтев Никозије за европским финансијским кишобраном. После Грчке, Португала, Шпаније и Ирске, донедавно финансијски стабилан Кипар нова је земља еврозоне којој треба помоћ.

Кипарске банке имају губитке, због отписа грчког дуга и немогућности да наплате кредите предузећа зависних од Грчке. За крпљење буџета, Кипру ће бити потребно око 10 милијарди евра, готово половина његовог бруто друштвеног производа.

"То ће платити радници, јер ће ограничити потрошњу. Све више пропадају мала и средња предузећа", кажу грађани Кипра.