"Зараза" се шири на Кипар

"Неславном" друштву Грчке, Португала, Ирске и Шпаније придружио се и Кипар, који је Европску комисију обавестио да ће му бити потребна финансијска помоћ. Као главни разлог власти те земље навеле су кризу у Грчкој, која се негативно одразила на кипарски банкарски сектор.

Портпарол владе Стефанос Стефаноу рекао је да ће висина помоћи коју ће Кипар тражити од Уније бити предмет преговора наредних дана. Аналитичари, међутим, процењују да ће Кипру бити потребно око пет милијарди евра, али да би та сума могла достићи и десет милијарди.

Само за докапитализацију друге по величини банке у земљи, Кипарске народне банке, Кипру ће бити потребно 1,8 милијарди евра, што је око 10 одсто бруто домаћег производа земље.

Та пословна банка, коју кипарске власти треба да докапитализују до 30. јуна, имала је велике губитке када су приватни кредитори отписивали дуг Грчкој.

Велики финансијски сектор Кипра у несразмери је са око милион становника, колико живи на том острву. Банке су највише окренуте Грчкој, суседу који је 10 пута већи.

Економски стручњак Хју Пим описао је проблеме Кипра као класичну заразу.

Кипарске банке су, како је Пим рекао за Би-Би-Си, оствариле губитке због обвезница грчке владе, као и због позајмица сопственој привреди која је била погођена кризом у Грчкој.

Кипар ће наставити да тражи зајмове и ван ЕУ, пре свега од Русије и Кине. Земља је већ позајмила 2,5 милијарди евра од Русије, чији су пословни људи важне муштерије кипарског финансијског сектора, због ниских пореза које нуди.

Агенција Фич снизила је рејтинг Кипра са БББ на ББ+ због проблема у банкарском систему, што су учинили и "Стандард енд Пурс" у јануару и "Мудис" 13. јуна.

После Грчке, Ирске, Португала и Шпаније, Кипар је пета чланица ЕУ која је затражила финансијску помоћ. Сада је скоро четвртина од 17 чланица еврозоне у блоку земаља којима је потребна помоћ.

Европским лидерима, међутим, највише главобоља задаје то што би следећа могла да буде Италија.

Новац за санацију банкарског сектора затражила је и Шпанија. Шпанци не помињу колико им је пара потребно, али се зна да су европски лидери понудили 100 милијарди евра за опоравак посрнулих шпанских банака.