Јабуке из Аргентине слађе

Србија, на самом почетку овог лета, увози бели и црни лук, јабуке, лубенице и друго поврће и воће, не само из суседне Македоније и Албаније, већ и из јако удаљених земаља попут Аргентине и Новог Зеланда, а стручњаци кажу да је то последица "несређеног стања у домаћој производњи и понуди" те робе.

Евица Михаљевић из асоцијације "Плодови Србије" је навела да је наша земља у периоду јануар-мај ове године увезла око 30.000 тона свежег поврћа, а од страних добављача купован је свеж купус, парадајз, краставац, паприка, црни лук, кељ...

Михаљевићева је Танјугу рекла да је у том периоду српски извоз свежег поврћа био скроман, али да је повољна вест што смо ове године испоручили на руско тржиште 3.200 тона младог кромпира, са изгледима да се у будућности тај извоз знатно увећа.

Евица Михаљевић каже да су након масовног извоза јабука, у другој половини прошле и почетком ове године, поготову на тржиште Русије где је пласирано око 35.000 тона тог воћа, домаће залихе практично исцрпљене, па је јасно због чега су трговци били принуђени да увозе јабуке.

"Када би се у Србији користили расположиви извори термалне воде и на одговарајући начин подстицала производња свежег воћа и поврћа у стакленицима и пластеницима, наша земља би испоруком тих производа могла да заради осетно више него сада и у потпуности да подмири домаћу тражњу", тврди директор Института за економиску пољопривреде др Драго Цвијановић.

Људи који се баве производњом воћа и поврћа у стакленицима и пластеницима кажу да је тај посао још увек недовољно стимулисан од стране државе и да су, углавном, принуђени да цео ризик преузму сами.

Цвијановић такође сматра да би држава требало одлучније да се "умеша" и одговарајућим мерама подстакне нагло експанзију домаће производње воћа и поврћа у пластеницима и стакленицима.

"Суштина је да се мерама и економске и аграрне политике стимулише да близу већих градова, где имамо врло повољне услове, на пример у Мачви, Стигу, у Војводини и деловима јужне Србије, искористимо изворе топле воде и подигнемо велике стакленике и пластенике за узгој раног воћа и поврћа", објашњава др Цвијановић.

Драго Цвијановић указује да у том случају Србија не би била принуђена да увози рано поврће, већ да би имала и знатне количине те робе за извоз на све лукративније тржиште Русије, али и земаља ЕУ.

Добра зарада извозника

Саветник за пољопривреду председника Привредне коморе Србије Војислав Станковић наводи да су домаћи извозници воћа и поврћа у прва четири месеца ове године зарадили испоруком те робе на страно тржиште 295 милиона долара, док је за увоз утрошено знатно мање - свега 34 милиона долара.

Реч је о нето извозничкој делатности у пољопривреди, истиче Станковић, уз опаску да је, "повремено, ван сезоне, неопходан, ради допуне асортимана производа који су тражени, увоз воћа и поврћа за који постоји реална куповна моћ становништва".

Те наводе Станковића потврђују и представници великих трговинских ланаца, а стручњак ПКС указује да увозно воће и поврће купује, због високих цена, највише 15 до 20 процената домаћих потрошача, док остали, услед јако ниског стандарда, то не могу себи да приуште.

"Појављују се неки производи, који се увозе и у сезони, када пристиже наш род и то је проблем, јер велики мегамаркети, због специфичности производње на домаћем тржишту, не желе да учествују у процесу откупа и припреме за промет воћа и поврћа", наводи Станковић.

Лане смо, на пример, дали више од 30 милиона долара за увоз црног и белог лука, парадајза, купуса, краставаца, пасуља и других повртарских култура које се масовно гаје у Србији.

Ове године такође ће се за те намене, како потврђују представници трговинских организација, утрошити милиони долара, док експерти сматрају да би тај увоз био минималан или сасвим елиминисан када би се боље организовали домаћи произвођачи, пре свега кроз систем задругарства.

Тај систем организовања производње и промета воћа и поврћа је најбољи јер омогућује да се цео процес од узгајања, до убирања плодова, а затим њиховог паковања и по потреби чувања у хладањачама, а касније и дистрибуције до потрошача, одвија у складу са интересима свих учесника, тврди Станковић.