Србија без шпанске грознице

Расплет теленовеле о кризи јавног дуга еврозоне неће се десити ни у овој епизоди у којој је главни актер Шпанија. Кредитом од 100 милијарди евра Европа, кажу економисти, само тренутно гаси локални пожар.

Међутим, проблеме у Шпанији Србија неће директно осетити, пре свега због мале трговинске размене и зато што у Србији не послују шпанске банке, кажу економисти.

Економиста Иван Николић истиче да су мере које примењује европска Централна банка неконвенционалне. Према његовим речима, било је контроверзи, да ли су добре или не, али су се алтеранативе сузиле.

"Бојим се да је то једини пут којим купују време до коначног расплета кризе. Да није тога могли бисмо очекивати потпуни крах еврозоне", наводи Николић.

Економиста Марко Маловић каже да је шпанска привреда велика и јасно је да би њен евентуални пад могао да значи озбиљан ударац за зону евра.

Ударац шпанске кризе Србија, са својим проблемима, вероватно неће ни осетити.

Николић наводи да у Србији нема шпанских банака и да би много већи проблем могао настати након наредних избора у Грчкој.

Према његовим речима, поремећаји би били индиректни преко поремећаја у еврозони.

"Некакву директну везу са Србијом не видим. Ово је један проблем с којим се еврозона није изборила, који расте и према коме се још увек не заузима прави курс", сматра Маловић.

Како је рекао, што тај проблем буде више растао и ако се решава на погрешан начин, вести које нас очекују биће лошије.

Чекајући коначни расплет кризе еврозоне, сада су најгласнији порески обвезници бољестојећих земаља, као што су Немачка или Велика Британија, јер они не би више, како кажу, да плаћају туђе грешке.