Мере штедње што пре

Нова Влада Србије требало би што пре да спроведе мере за смањење дефицита и јавног дуга по угледу на програм штедње који је предложио Фискални савет Србије, речено је на представљању Редовног економског извештаја за југоисточну Европу који је објавила Светска банка.

"Порука је врло једноставна: што пре почну мере штедње, то боље. Сваки дан који прође, скупо нас кошта", рекао је главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић.

У првих неколико месеци ове године забележено је значајно повећање буџетског дефицита, па би било пожељно да пакет мера штедње буде усвојен у јулу како би позитивни ефекти могли да се осете у последња четири месеца 2012. године, истакао је Шестовић.

Мере које је предложио Фискални савет, а које укључују повећање пореза на додату вредност на 22 одсто и замрзавање плата и пензија, добра су основа, навео је Шестовић, додавши да је могуће да влада изађе и са другачијим мерама, али да је тај документ сигурно "користан материјал".

"Суштина је да се јавни дуг сведе на законом прописаних 45 одсто", навео је Шестовић, додавши да мере могу бити "агресивније", уз резултат на краћи рок, или мање агресивне, у наредних неколико година.

Потребно је смањивање буџетског дефицита што пре, јер то, како је истакао, води до мање потребе за задуживањем, мањих трошкова задуживања, али и повећава кредибилност државе за инвеститоре.

На представљању извештаја речено је да би јавни дуг у југоисточној Европи требало да буде знатно нижи од 60 одсто БДП-а, колико је предвиђено критеријумима из Мастрихта за чланице еврозоне, односно да би требало да буде око 40 одсто БДП.

На крају 2011. године Србија је са јавним дугом од 45,8 одсто БДП-а била трећа у региону по нивоу задужености, док су најзадуженије Албанија са 58,4 одсто БДП-а и Црна Гора са 56,9 одсто.

Мање задужене од Србије су БиХ са јавним дугом од 39,1 одсто БДП-а, али ни она није у "сигурној зони" с обзиром на ограничења у институционалним капацитетима и могућностима задуживања.

Смањење незапослености приоритет

Мере за смањење незапослености требало би да буду један од приоритета за наредну владу, оцењено је на представљању извештаја Светске банке.

Лазар Шестовић рекао је да у Србији није довољна једна мера за смањење незапослености која је, како се подсећа у извештају, у новембру прошле године достигла 23,7 одсто, што је највиши ниво у протеклих 15 година, од када се спроводи анкета о радној снази.

Стопа запослености у Србији је, како се наводи, према анкети о радној снази, пала на 35,3 процента у новембру 2011, што значи да је од 2008. изгубљено 560.000 радних места, док је  између априла и новембра 2011. године изгубљено 57.000 радних места, наводи се у извештају. 

Шестовић је навео и да су издвајања за активне мере запошљавања до краја 2011. године биле око 0,1 одсто бруто домаћег производа, што је четири пута мање него у ЕУ, а у 2012. години су додатно смањена за око 40 одсто.